Nijedan 8. jun proteklih 105 godina nije bio topliji nego ovogodišnji. U Beogradu je pre dva dana izmerena temperatura od 34,3 stepena, što čini ovaj jun najtoplijim u prestonici od 1920. godine. Prema podacima sa sajta „Weather and Climate“, Beograd je tada bio za 7,4 stepena topliji od normale. Tokom toplotnog talasa, temperature u Beogradu su se kretale između 1,6 i 7,4 stepena iznad proseka, a od 4. juna, u glavnom gradu su zabeležene i tropske noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni.
Dnevni rekordi oboreni su i u Nišu, gde je zabeležena temperatura od 35,7 stepeni, i u Novom Sadu, koji je imao 34,3 stepena. Novi Sad je doživeo najtoplije dane 3, 5, 6 i 8. juna još od 1949. godine, dok je u Nišu svaki dan od 5. do 8. juna bio najtopliji još od 1941. godine.
Iako kalendarski leto još nije počelo, meteorolozi ga već smatraju započetim, obuhvatajući jun, jul i avgust. Sa ovako visokim temperaturama na početku juna, meteorološke prognoze ukazuju na to da bi leto moglo biti toplije od proseka i sušno. RHMZ prognozira da će letnje temperature (jun-avgust) biti za 2 stepena više od tridesetogodišnjeg proseka, uz ispodprosečnu količinu padavina.
Za jun 2025. godine se predviđa da će biti 3 stepena topliji od normale, a slična odstupanja zabeležena su i prošle godine, kada je jun postavljen kao najtopliji u istoriji merenja u Srbiji. U slučaju da se prognoze obistine, jun ove godine bi mogao da se nađe na listi najtoplijih.
Tokom juna se očekuje između 20 i 26 letnjih dana sa temperaturama od 25 stepeni i više, dok bi na planinama, kao što je Zlatibor, moglo biti do deset letnjih dana. U ravničarskim predelima, tokom meteorološkog leta, moglo bi biti između 45 i 65 tropskih dana, što ukazuje na to da bi više od dve trećine dana moglo biti tropsko, odnosno sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa.
U poređenju sa prethodnim decenijama, prognozirani broj tropskih dana ovog leta je duplo veći nego što je to bio slučaj pre. Od 1961. do 1990. godine, u proseku je bilo 20-30 tropskih dana u oblastima nižih nadmorskih visina.
Aktuelni toplotni talas u Beogradu je prvi ovog leta, ali nije prvi ove godine. RHMZ je u januaru registrovao tri toplotna talasa, od kojih se jedan nastavio i početkom februara, a još jedan se dogodio u martu.
Toplotni talas se definiše kao kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategorijama veoma toplo i ekstremno toplo. Iako se ova pojava pretežno vezuje za leto, toplotni talasi mogu se javiti tokom cele godine. Između 1961. i 1990. godine, u Srbiji se dešavalo manje od jednog toplotnog talasa godišnje, dok je u poslednjoj deceniji prosek porastao na četiri toplotna talasa godišnje. U deceniji između 2011. i 2020. bilo je čak šest godina sa više od četiri toplotna talasa, a svi signali ukazuju da će i godina 2025. biti slična.
Ove informacije ukazuju na ozbiljne klimatske promene koje se događaju, a koje će imati značajan uticaj na naše svakodnevne živote, kao i na prirodne resurse. Klimatske promene postaju sve očiglednije, a kako se približavamo letnjim mesecima, pitanje je kako će se društvo prilagoditi ovim ekstremnim vremenskim uslovima.
