Na 85. godišnjicu bомбардовања Београда, 6. априла, министар културе Србије, Јасмин Селаковић, нагласио је значај овог датума и подсећање на нападе на српску културу. Он је изјавио да се сваке године окупљају на месту где је Народна библиотека, једна од 627 зграда које су уништене у том нападу, и да обележавање овог дана представља испит националне и културне зрелости.
Селаковић је позвао на обнову Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, истичући да је то важно за колективну свест и опстанак српске културе. Он је указао на то да Народна библиотека није била случајни циљ, већ је била планирано мета, што указује на културоцид који је на нашим просторима увек најављивао већа страдања. Министар је истакао да су напади на културу обично најављивали и физичке нападе на сам народ.
Он је нагласио да је уништавање библиотеке било део стратегије нацистичке Немачке да се избрише историјско памћење српског народа, али да окупљање сваке године сведочи о томе да они у своме циљу нису успели. Министар је најавио да ће Министарство културе и Народна библиотека предузети све неопходне кораке за обнову зграде, укључујући израду пројектно-техничке документације и радове на обнови.
Према речима министра, нова зграда би требало да постане један од центара Народне библиотеке Србије, а важно је да се у њој налази меморијални центар који ће подсетити будуће генерације на покушај уништења српске културе. Он је такође најавио расписивање јавне набавке за израду новог депоа Народне библиотеке, што је кључно за квалитетно чување библиотечког фонда.
Јасмина Нинков, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије, подсетила је на трагедију из 6. априла 1941. године, када је у бомбардовању уништена комплетна писана културна баштина, укључујући више од 500.000 књига и стотине старих рукописа. Она је истакла да се од тада до данас ради на реституцији фонда и да је Народна библиотека успела да дође до 7,2 милиона библиотечких јединица.
Нинков је нагласила да је данас важан дан, јер почињу активности на враћању Народне библиотеке на Косанчићев венац. Она је додала да је циљ да се врати културна баштина и да се покаже да се брине о историји и култури. Обнова Народне библиотеке представља не само физичко обнављање зграде, већ и обнављање културног идентитета и свести народа.
Ова обележавања и активности које следе представљају важан корак у напорима да се обнови и очува српска култура, која је кроз историју била под нападима. Селаковић и Нинков истакли су важност ове иницијативе и потребу за свим слојевима друштва да се укључе у процес очувања и промоције српске културе. Враћање Народне библиотеке на Косанчићев венац симболизује не само опоравак од прошлости, већ и наду у будућност српске културе.
