Građani Srbije su dobili značajne informacije vezane za legalizaciju nelegalnih objekata. Novi propisi donose jasna pravila o proceduri, potrebnoj dokumentaciji i visini naknada, čime se nastoji da se reši problem nelegalnih gradnji u zemlji. Cilj države je da se većina objekata upiše na stvarne vlasnike, dok će nelegalne gradnje u zaštićenim zonama biti uklonjene ili prebačene u vlasništvo Republike Srbije.
Zakon jasno definiše koje nepokretnosti ne mogu da se legalizuju. To su objekti koji su izgrađeni u zonama zaštite, koji obuhvataju prirodne, kulturne ili vodne resurse, kao i objekte koji se nalaze u pojasu eksproprijacije autoputeva i brzih saobraćajnica. Takođe, legalizaciji ne podležu objekti izgrađeni na privatnom zemljištu koje pripada drugoj osobi, kao ni oni koji se nalaze na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, jer ti objekti automatski postaju svojina države.
Novo zakonsko rešenje se odnosi na objekte koji su locirani na građevinskom zemljištu i koji su evidentirani na satelitskim snimcima u državnoj bazi. Legalizacija će obuhvatiti objekte sa privremenom građevinskom dozvolom izdatom pre 13. maja 2003. godine, kao i objekte bez dozvole koji su završeni do dana kada zakon stupa na snagu. Visina naknade za legalizaciju kretat će se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od vrste i površine objekta. Pomoćni i ekonomski objekti do 500 kvadrata biće oslobođeni plaćanja kao deo socijalne i demografske politike.
Za preostale objekte, naknada će biti obračunata prema visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, na isti način kao kod redovne građevinske dozvole. Takođe, zakon ističe da država ne preuzima odgovornost za bezbednost i funkcionalnost objekta koji se naknadno upisuje u katastar, što znači da vlasnici moraju biti svesni svih rizika koji mogu nastati usled eventualnih problema sa građevinskim standardima.
Prijava objekta za legalizaciju podnosi se elektronski putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Potrebni podaci za prijavu uključuju jedinstveni matični broj građana (JMBG) podnosioca, broj katastarske parcele ili adresu objekta, kao i osnovne informacije o objektu, uključujući lokaciju na mapi, tip, površinu, spratnost, posebne delove i fotografiju. Za stanove, potrebno je dostaviti dokaz o vlasništvu, kao što su ugovor, nasledno rešenje ili rešenje o dodeli.
Posebna pažnja usmerena je na socijalno osetljive grupe, kao što su vlasnici jedine nekretnine, samohrani roditelji, primaoci socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borci i porodice sa troje i više dece. Ove mere su deo načela „svoj na svome“, čiji je cilj da građanima omoguće pravno uređenje njihove imovine, što će im omogućiti korišćenje te imovine kroz prodaju, nasledstvo, hipoteku ili priključenje na komunalnu infrastrukturu.
Zvaničan početak prijavljivanja objekata za legalizaciju predviđen je za 8. decembar. Očekuje se da će novi propisi olakšati proces legalizacije nelegalnih objekata i doprineti uređenju imovinskih odnosa u Srbiji, čime bi se stvorila stabilnija osnova za dalji razvoj građevinskog sektora i unapređenje životnih uslova građana.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa izazovima u vezi sa urbanizacijom i urbanim razvojem, a legalizacija objekata predstavlja ključni korak ka obezbeđivanju pravne sigurnosti i zaštite prava građana.
