Interni izveštaji filmskog studija Elstri, koji su ostali nepoznati sve do nedavno, sadrže zanimljive i iznenađujuće kritike na romane o Džejmsu Bondu. Ovi izveštaji su nastali pre više od 64 godine, u vreme kada je prvi film o tajnom agentu 007, “Dr. No“, snimljen 1962. godine od strane rivalnog studija Eon Prodakšens. Prema informacijama koje je objavio Tajms, osoblje studija Elstri je ocenjivalo da su knjige Ijana Fleminga „previše na ivici smešnog da bi postale vredna filmska radnja“, te da romani nisu adekvatni za ekranizaciju.
Ova procena je došla iz odeljenja za čitanje scenarija u studiju Elstri, koje je tada bilo pod upravom kompanije Vorner Braderz. Njihovi zaključci su se pokazali kao monumentalno pogrešni, jer su do danas snimljeni 25 zvaničnih filmova o Džejmsu Bondu koji su zajedno zaradili više od 15 milijardi funti, kada se uzme u obzir inflacija.
Interne izveštaje je gotovo pre 50 godina spasio jedan amater istoričar tokom čišćenja u studiju Elstri u Boremvudu, u Hartfordširu. Međutim, ovi dokumenti su ostali nepoznati jer ih on nije pregledao kod kuće, a otkriveni su tek prošle godine tokom rutinskog čišćenja njegove kuće. Sada ih je na prodaju ponudila izdavačka kuća Karter Rer Buks sa sedištem u Glazgovu za neotkrivenu petocifrenu sumu.
Postoji ukupno osam književnih izveštaja o Flemingovim romanima. Roman „Dr. No“ dobio je posebno oštre kritike prilikom ocenjivanja 1957. godine. Neimenovani recenzent je naveo da je priča „veoma staromodna“, uprkos modernim dodacima poput balističkih projektila i golišavih devojaka. U izveštaju o romanu „Samo za tvoje oči“ takođe se ističe da ova priča ne deluje kao koristan filmski materijal.
Recenzenti studija Elstri su izjavili da su „zapleti i glavna situacija fantastični i neverovatni“, dodajući da su u nekim slučajevima čak i više od onih u najjeftinijim rutinskim trilerima. Za roman „Dijamanti su zauvek“ iz 1956. godine rečeno je da se „Flemingov uglađeni stil povremeno spotiče sa preterano neobičnim poređenjima osmišljenim da zaustave i uplaše čitaoca“.
Ijan Fleming, autor romana o Džejmsu Bondu, radio je za britansku pomorsku obaveštajnu diviziju tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata, postao je menadžer za strane poslove u novinskoj grupi Kemsli, koja je vlasnik Sandej tajmsa, i nadgledao je dopisnike širom sveta. Njegov prvi roman, „Kazino Rojal“, objavljen je 1953. godine i od tada je napisao ukupno 14 knjiga o agentu 007, uključujući 12 romana koji su prodati u više od 100 miliona primeraka širom sveta.
Na osnovu ovih izveštaja, jasno je da su procene iz studija Elstri u to vreme bile veoma skeptične prema potencijalu Fleminga kao autora filmskog materijala. Danas, sa višedecenijskim uspehom Džejmsa Bonda na filmskom platnu, može se reći da su te procene bile daleko od tačne. Džejms Bond se etablirao kao jedan od najprepoznatljivijih i najuspešnijih filmskih likova, sa brojnim obožavaocima širom sveta.
Ova priča o internim kritikama i procenama može poslužiti kao podsetnik na to koliko je teško predvideti uspeh umetničkog dela. Iako su izveštaji studija Elstri ukazali na to da romani o Džejmsu Bondu nisu bili pogodni za ekranizaciju, istorija je pokazala suprotno. Ova situacija takođe naglašava važnost otvorenosti prema novim idejama i konceptima u industriji zabave, jer su upravo ti nepredvidivi trenuci često ključni za stvaranje ikoničnih dela.
