U Brežanima kod Srebrenice obeležena su 33 godina od zločina koji su nad Srbima počinile muslimanske oružane formacije iz Srebrenice. Ovaj događaj, koji se desio 1992. godine, ostavio je duboke ožiljke u sećanju preživelih i lokalne zajednice. Tokom napada, ubijena su 32 meštana srpske nacionalnosti, a danas je u znak sećanja na njih služen parastos i položeni su venaci kod Spomen obeležja.
Prema svedočenjima očevidaca, najmanje 700 muslimanskih vojnika iz Srebrenice, Osmača, Karačića i drugih okolnih krajeva izvršilo je ovaj brutalni napad u zoru, sa jasnim motivom – da pobiju srpsko stanovništvo. Među ubijenima je bio i starac od 88 godina, čime se dodatno naglašava bešćutnost zločina. Ove informacije služe kao podsetnik na stradanje koje su pretrpeli Srbi u ovom delu Bosne i Hercegovine tokom ratnih sukoba.
Rat u Bosni i Hercegovini, koji je trajao od 1992. do 1995. godine, bio je obilježen brojnim zločinima i etničkim čišćenjem. U tom kontekstu, događaji u Srebrenici i okolnim mestima postali su simboli patnje i nepravde. Ove tragedije su dovele do raznih međunarodnih istraga i presuda, ali su i dalje predmet rasprava i političkih tenzija.
Svet se suočava sa izazovima pomirenja i razumevanja prošlosti. Iako su mnogi zločini procesuirani, sećanje na žrtve i traženje pravde ostaje ključno za izgradnju budućnosti. Obeležavanje godišnjica poput ove u Brežanima nije samo čin sećanja, već i poziv na jedinstvo i razumevanje među narodima koji su pretrpeli bolične posledice rata.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se sećanje na žrtve ne sme koristiti za podsticanje mržnje ili podela, već kao podsticaj za izgradnju mira i tolerancije. Društva koja su pretrpela ratne traume često se suočavaju sa teškim pitanjima identiteta, pravde i pomirenja. Kroz dijalog i obrazovanje, moguće je raditi na prevazilaženju prošlosti i izgradnji zajedničke budućnosti.
Na godišnjicu zločina u Brežanima, okupljeni su izrazili solidarnost sa porodicama žrtava i potvrdili potrebu za istraživanjem svih aspekata rata. Svedočenja preživelih i njihovih potomaka su dragocena u razumevanju kompleksnosti konflikta i važnosti sećanja na prošlost. Ove priče, iako često bolne, mogu poslužiti kao osnova za izgradnju međusobnog poverenja i razumevanja.
U isto vreme, važno je da se obeležavanje ovakvih događaja odvija u duhu poštovanja i empatije prema svim žrtvama rata, bez obzira na njihovu etničku ili nacionalnu pripadnost. Samo kroz priznavanje bola i patnje drugih, moguće je raditi na izgradnji stabilnijih i pravednijih društava.
Nadamo se da će se ovakvi trenuci sećanja nastaviti i da će doprineti jačanju odnosa među narodima u regionu. Pomirenje je dug proces, ali svaki korak ka razumevanju i dijalogu je važan. Ove godišnjice su prilika da se podsetimo na lekcije iz prošlosti i da se obavezemo na izgradnju budućnosti u kojoj će mir i tolerancija biti temelj svake zajednice.
