Obeležavanje Dana sećanja na žrtve zločina genocida Nezavisne Države Hrvatske (NDH) u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu, Donjoj Gradini, započelo je polaganjem venaca na grobnom polju „Topole“. Ova ceremonija je okupila brojne predstavnike vlasti, preživele logoraše, kao i članove jevrejskih i romskih zajednica iz Srbije i Republike Srpske. Vence su položili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i mnogi drugi zvaničnici.
Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina je zajednički događaj koji organizuju vlade Srbije i Republike Srpske. Na obeležavanju su prisustvovali i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i drugi visoki predstavnici vlasti iz oba entiteta. U delegaciji Srbije su bili ministri, uključujući Nikolu Selakovića i Milicu Đurđević Stamenkovski.
Obeležavanje je započelo polaganjem venaca, a nakon toga usledila je služba parastosa i pomen žrtvama. Tokom ceremonije očekuje se obraćanje zvaničnika, koji će se osvrnuti na važnost sećanja na ove mračne trenutke iz prošlosti.
Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina je, kao najveće stratište u okviru Jasenovca, formirana u avgustu 1941. godine. Ove informacije ukazuju na razmere tragedije koja je zadesila srpske, jevrejske i romske zajednice tokom Drugog svetskog rata.
Predsednik Vučić je prethodno stigao u Banjaluku, gde ga je dočekala Željka Cvijanović. Ovaj događaj naglašava značaj zajedničkog sećanja na žrtve genocida i jačanje veza između Srbije i Republike Srpske. Vučić je naglasio važnost ovakvih obeležavanja kao načina da se odaje počast onima koji su stradali i da se ne zaborave strahote prošlosti.
Ceremonija se održava u kontekstu sve većih napora da se unapredi svest o zločinima iz prošlosti, ali i u cilju očuvanja sećanja na žrtve koje su trpele tokom vladavine ustaškog režima. Učešće preživelih logoraša, kao i predstavnika različitih etničkih zajednica, dodatno naglašava potrebu za zajedničkim sećanjem i pomirenjem.
Polaganje venaca i služba parastosa su simboli poštovanja prema žrtvama, a prisustvo državnih zvaničnika pokazuje da se ova tema ne zaboravlja i da je važna za kolektivnu svest naroda. Ova aktivnost takođe podseća na obavezu društva da se bori protiv zaborava i da se suprotstavi svim oblicima mržnje i diskriminacije.
U poslednje vreme, ovakva obeležavanja su postala sve važnija, s obzirom na to da se suočavamo sa izazovima modernog društva, uključujući i porast nacionalizma i netolerancije. Održavanje sećanja na prošlost može poslužiti kao putokaz za budućnost, kako bi se sprečili slični zločini i obezbedila prava svih ljudi bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
U okviru obeležavanja Dana sećanja, organizatori su pripremili i dodatne aktivnosti, uključujući izložbe i predavanja, koja će doprineti širenju svesti o važnosti sećanja na žrtve genocida. Ovakve inicijative su ključne za obrazovanje mladih generacija o mračnim delovima istorije i o potrebi za pomirenjem i razumevanjem među narodima.
Održavanje ovakvih događaja doprinosi izgradnji zajedništva i solidarnosti među narodima u regionu, a istovremeno pruža priliku za preispitivanje kolektivne istorije i suočavanje sa prošlošću. Sećanje na žrtve genocida je ne samo obaveza, već i način da se izgrade bolji odnosi u budućnosti, zasnovani na poštovanju, razumevanju i zajedničkom napretku.
