Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, nedavno je izneo svoje stavove o obeležavanju 25. novembra, datuma koji se u delu Federacije BiH (FBiH) obeležava kao Dan državnosti. On je jasno stavio do znanja da ovaj dan ne smatra praznikom, već provokacijom koju potiče muslimanska zajednica. Prema Dodikovim rečima, svaka aktivnost koja se odnosi na 25. novembar u Republici Srpskoj biće shvaćena kao provokacija.
Dodik je na društvenoj mreži Iks naglasio: „Bilo šta da urade u Republici Srpskoj, a da ima veze sa 25. novembrom, smatraćemo provokacijom. Oni koji Srbima pokušavaju da zabrane da slave Dan Republike, nemaju pravo da nam nameću nepostojeće praznike.“ Njegova izjava odražava tenzije između različitih etničkih zajednica u Bosni i Hercegovini, posebno između Srba i Bošnjaka.
Dan 25. novembar se istorijski vezuje za ZAVNOBiH, odnosno Zbor narodne vlasti, koji je održan 1943. godine u Mrkonjić Gradu. Ovaj događaj je bio ključan za formiranje nove političke realnosti u tadašnjoj Jugoslaviji. Danas, ovaj datum se obeležava kao Dan državnosti u FBiH, gde je većinsko bošnjačko stanovništvo, dok ga Hrvati ne slave.
Dodikov stav o ovom danu dolazi u kontekstu šireg političkog diskursa u Bosni i Hercegovini, gde se često prepliću pitanja identiteta, istorije i političkih prava. On smatra da pokušaji da se Srbi spreče u obeležavanju svojih praznika predstavljaju ne samo političku provokaciju, već i napad na srpski identitet. Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće etničke napetosti u zemlji.
U Republici Srpskoj, Dan Republike se obeležava 9. januara, što dodatno naglašava razlike između Srba, Bošnjaka i Hrvata. Dok se Srbi okupljaju da proslave svoj dan, Bošnjaci i Hrvati često kritikuju ovaj datum, smatrajući ga simbolom podela i sukoba. Ovakve različite percepcije praznika odražavaju duboke političke i etničke tenzije koje su prisutne u Bosni i Hercegovini.
Dodikova izjava je naišla na različite reakcije unutar političkog spektra. Dok jedni podržavaju njegov stav, drugi ga kritikuju, smatrajući da bi trebalo raditi na pomirenju i izgradnji zajedničkog identiteta. U zemlji gde su različite etničke grupe često u sukobu, ovakvi komentari dodatno otežavaju proces pomirenja i dijaloga.
Uprkos ovim izazovima, postoje i pokušaji izgradnje međusobnog poverenja i saradnje među različitim zajednicama. Razni nevladini sektori i međunarodne organizacije rade na projektima koji imaju za cilj da promovišu dijalog i razumevanje među etničkim grupama. Ipak, politička retorika koja se koristi od strane lidera poput Dodika često sabotira ove napore.
U društvenim mrežama, Dodikova izjava izazvala je žestoke debate. Mnogi se slažu s njegovim stavom, dok drugi smatraju da je potrebno više tolerancije i otvorenosti prema različitim kulturama i tradicijama. Ove diskusije često ukazuju na šire pitanje o tome kako se identiteti formiraju i kako politička retorika utiče na svakodnevni život građana.
U zaključku, obeležavanje 25. novembra kao Dana državnosti u Bosni i Hercegovini predstavlja kompleksan problem koji se tiče ne samo istorije, već i savremenih političkih odnosa. Izjave poput Dodikovih ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje, ali i na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim zajednicama. U ovom kontekstu, važno je raditi na pomirenju i izgradnji stabilnijeg društva koje će moći da obeleži sve svoje praznike bez straha od provokacija ili sukoba.
