Obavezni vojni rok u Srbiji, koji je ukinut 1. januara 2011. godine, ponovo će biti uveden i trajat će 75 dana. Budžet za ovu inicijativu je već definisan, a pre nego što se pošalju pozivi, pred poslanicima će se naći predlog zakona koji će regulisati služenje vojnog roka. Profesor dr Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost, govorio je o ovoj temi za Euronews Srbija, ističući potrebu za vraćanjem obaveznog vojnog roka u svetlu trenutnih globalnih i regionalnih nesigurnosti.
Kajtez je naglasio da je vraćanje vojnog roka logičan korak u svetlu geopolitičkih dešavanja koja ukazuju na sve veću militarizaciju i sukobe, kao i na nestabilnost država. „Oni koji vode državu ne mogu ostati slepi na sve te promene. Ne pojačavati kapacitete sopstvene odbrane bilo bi neodgovorno i opasno“, rekao je Kajtez, dodajući da je trenutna situacija u regionu dodatni razlog za ovu odluku.
On je posebno istakao formiranje „trojnog pakta“ između Zagreba, Prištine i Tirane kao antisrpske inicijative. Prema njegovim rečima, ignorisanje ovih činjenica bi bilo istorijski neodgovorno. Kajtez je naglasio da profesionalna vojska Srbije nije dovoljna i da je potreban rezervni sastav koji će se obnavljati kroz obavezni vojni rok.
„Iz godine u godinu smanjuje se broj ljudi u rezervnom sastavu, zbog starenja populacije i nedostatka novih regruta. Stoga je važno da se ovaj proces obnovi“, rekao je Kajtez. On je naveo da je potrebna godišnja obuka od oko 30.000 mladih ljudi koji bi se kasnije uključili u rezervni sastav. „To će rasteretiti profesionalne vojnike“, dodao je.
Stručnjak za bezbednost ističe da mladi koji će biti regrutovani neće prolaziti samo klasičnu obuku, već će moći da iskoriste i svoje specifične veštine. „Mnoge kasarne su ostale prazne, a povratak vojnika u lokalne sredine donosiće više sredstava i demografske obnove“, rekao je Kajtez.
Govoreći o trajanju vojnog roka, Kajtez je istakao da 75 dana nije dovoljno, ali je važno da se sistem pokrene. „Oni koji prođu obuku će imati osnovna vojna i stručna znanja, kao i priliku da se socijalizuju i upoznaju druge mlade ljude iz Srbije“, naglasio je.
Takođe, veruje da će kasarne biti spremne na vreme za novu generaciju vojnika. „Mislim da će sve biti u redu. Ovaj sistem će omogućiti da dobijemo kompletnije jedinice, što je i snažna poruka potencijalnim napadačima“, zaključio je Kajtez.
Vraćanje obaveznog vojnog roka može imati dalekosežne posledice na društvo, ekonomiju i bezbednost Srbije. Uvođenjem vojnog roka, država ne samo da će povećati broj vojnika, već će i stimulisati lokalne zajednice kroz zapošljavanje i potrošnju. Kako se vojska vraća u manja mesta, dolazi do revitalizacije lokalnih ekonomija i jačanja socijalne kohezije.
U kontekstu globalnih pretnji, jačanje vojne kapacitete može delovati kao faktor odvraćanja. U svetu gde su sukobi sve prisutniji, a geopolitička situacija nestabilna, vraćanje vojnog roka može biti način da se Srbija pozicionira kao stabilan i odgovoran akter u regionu.
U konačnici, obavezni vojni rok može doneti mnoge koristi, ne samo za vojsku, već i za društvo u celini. To je prilika da se mladi ljudi uključe u sistem odbrane, ojačaju svoje sposobnosti i doprinesu sigurnosti svoje zemlje. Kako se Srbija suočava sa izazovima modernog sveta, jačanje vojne moći može biti ključno za očuvanje mira i stabilnosti.
