Vujić je reagovao povodom saopštenja vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac i Vrhovnog javnog tužiteljstva, nakon što je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Skupštine Srbije odbio da usvoji izveštaje o radu vrhovnog javnog tužioca. On je istakao da Odbor ima pravo da usvoji ili ne usvoji izveštaj, što je i njegovo zakonsko pravo.
U svojoj odluci, Odbor je jasno izneo primedbe na izveštaje, naglašavajući da oni ne pružaju osnovne i neophodne podatke koji su potrebni za procenu rada, kako bi mogli biti usvojeni u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. Razmatranje izveštaja je, prema njegovim rečima, pravo i obaveza Odbora, kao i same Narodne skupštine, zbog čega iznenađuje reakcija vrhovnog javnog tužioca, koja se čini uvređenom i sugeriše da je reč o „destabilizaciji“ i „neprimerenom uticaju“, kao da Odbor i Skupština nemaju pravo da raspravljaju, pa čak i odbiju izveštaje.
Iz same odluke Odbora jasno su istaknute suštinske primedbe na izveštaje. Među njima su i nedostatak jasnih analitičkih podataka u vezi sa organizovanim kriminalom, korupcijom, nasiljem nad ženama i decom, uspešnost gonjenja učinilaca krivičnih dela, kao i procena trendova kriminaliteta u Srbiji. Ove primedbe Odbora su u suštini zahtevi javnosti Srbije, koja takođe očekuje jasno i transparentno izveštavanje o radu.
Ne može se govoriti o samostalnosti, a istovremeno odbijati Ustavom i zakonima propisane obaveze i odgovornosti. Samostalnost nije privilegija, već Ustavom propisana obaveza vrhovnog javnog tužioca da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, a zakonom da podnosi izveštaj skupštinskom Odboru. Takođe, vrhovni javni tužilac ima obavezu da postupa profesionalno, odgovorno i transparentno.
Zakonom je propisana javnost rada kako bi građani bili transparentno i jasno upoznati sa kvalitetom rada javnog tužilaštva i njegovim rezultatima. Samo transparentno i jasno predstavljanje rezultata rada može biti put ka jačanju poverenja građana u pravosuđe. Važno je napomenuti da se u izveštajima EU takođe zahtevaju jasni i merljivi rezultati rada tužilaštva.
Evidentno je da Evropska komisija u izveštajima za poglavlja 23 i 24 navodi postojanje „nedovoljne transparentnosti rada tužilaštva“ i „nedostatak pouzdanih kvalitativnih pokazatelja“. Organizacija GRECO u svojim preporukama jasno ističe potrebu za „jačanjem mehanizama odgovornosti i transparentnosti tužilaštva“. Vенецијанска komisija naglašava da je „samostalnost tužilaca neraskidivo povezana sa njihovom institucionalnom odgovornošću prema parlamentu i javnosti“.
Pohvalno je što se naglašava značaj poštovanja Ustava, zakona, institucionalne kontrole, kao i argumentovane kritike vrednosti kojima država Srbija teži kao društvo u celini. Ova izjava ministra pravde ukazuje na potrebu za stabilnošću pravosudnog sistema i obezbeđivanjem odgovornosti tužilaštva prema građanima.
U zaključku, situacija oko izveštaja vrhovnog javnog tužioca ukazuje na potrebu za većim stepenom transparentnosti i odgovornosti u radu tužilaštva. Javnost ima pravo da zna kako se sprovodi pravda i kako se rešavaju ključni problemi poput organizovanog kriminala i korupcije. Odbor za pravosuđe je u svojoj odluci pokazao da je svestan ovih izazova i da se trudi da obezbedi kvalitetne informacije koje će omogućiti bolju procenu rada vrhovnog javnog tužioca. Samo kroz otvorenu raspravu i odgovornost može se izgraditi poverenje građana u pravosudni sistem.
