PODGORICA – Sporna spomen ploča koja se nalazi u Morinju izaziva brojne kontroverze i otpor uklanjanju, iako je postavljena bez poštovanja zakonskih propisa 2022. godine. Ministarstvo kulture i medija Crne Gore naglašava da bi odluku o ovom „logoru“ trebalo doneti na najvišem nivou, odnosno od strane premijera Milojka Spajića.
Iz resora kulture i medija, čiji je ministar Tamara Vujović iz stranke Demokrate, poručili su da je važno da postupanje u ovom slučaju bude i zakonito i politički odgovorno. Predložili su da se, s obzirom na složenost situacije i njen međunarodni aspekt, postupe prema instrukcijama predsednika Vlade. Ovime žele obezbediti da se odluka donese na najvišem nivou izvršne vlasti, uz uvažavanje međunarodnih okolnosti i dobrosusedskih odnosa.
Ministarstvo je takođe odgovorilo na pitanje o molbi kotorskog Sekretarijata za kulturu da se obustave dalja postupanja prema uklanjanju table, naglašavajući da je ova odluka u nadležnosti izvršne vlasti. Prema nezvaničnim informacijama, ministarka Vujović bi uskoro trebalo da dostavi Vladi spisak nezakonito postavljenih spomen-obeležja širom Crne Gore, čime bi se dodatno razjasnio status sličnih objekata.
Spomen ploča u Morinju postavljena je 2022. godine uz podršku tadašnje vlasti, ali bez potrebnih zakonskih procedura, što je, kako tvrde iz Ministarstva, dovelo do nepovoljnog položaja države u pogledu međunarodnih odnosa. Ova ploča je otkrivena u oktobru 2022. godine od strane tadašnjih ministara spoljnih poslova i odbrane, Ranka Krivokapića i Raška Konjevića, zajedno sa hrvatskim kolegama, u znak sećanja na „logor“ za ratne zarobljenike koji je funkcionisao u Morinju tokom devedesetih godina.
Međutim, postavljanje ove ploče nije bilo u skladu sa Zakonom o spomen-obeležjima, jer nije bilo odluke Vlade niti saglasnosti Opštine Kotor. Zbog toga je Uprava za inspekcijske poslove donela rešenje o uklanjanju ploče, ali je uklanjanje više puta sprečeno od strane Vojske Crne Gore, po naređenju nekadašnjeg načelnika Generalštaba.
U Morinju je od 1991. do 1992. godine Jugoslovenska narodna armija organizovala centar za prihvat zarobljenika iz Hrvatske, poznat kao „logor Morinj“, gde su bili zatvoreni ljudi iz dubrovačke regije pod nehumanim uslovima. O ovom nehumanom postupanju svedočilo je 169 zatvorenika, a četiri osobe su osuđene na 12 godina zatvora za ratne zločine.
Ploča je izazvala podeljena mišljenja u crnogorskoj javnosti, a mnogi smatraju da ne prikazuje ispravno istorijske okolnosti u kojima je Crna Gora bila učesnik agresije na Hrvatsku. Ministar Krapović je ranije izjavio da bi ploča trebala biti zamenjena drugom, sa adekvatnijim tekstom.
Na ploči se pominje „velikosrpska agresija na Hrvatsku“ i izražava se žaljenje za patnje zatvorenika. Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da ploča predstavlja svest naroda Crne Gore i da bi svako diranje u nju moglo uticati na izgrađene odnose između Crne Gore i Hrvatske.
Ova situacija ukazuje na složenost istorijskih pitanja i izazove s kojima se suočavaju zemlje Balkana u procesu izgradnje međusobnih odnosa i razumevanja. Dok se neki bore za očuvanje memorijalizacije događaja iz prošlosti, drugi teže da se oslobode tereta koji donosi takva sećanja. Odluka o sudbini spomen ploče u Morinju stoga će imati značajan uticaj na buduće odnose između Crne Gore i Hrvatske, kao i na unutrašnju političku dinamiku u Crnoj Gori.
