OD prijavljenog 251 projekta iz 24 zemlje, među 30 dobitnika „Evropske nagrade za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre“, nalazi se i izložba „Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta“ Muzeja Jugoslavije. Ova izložba je posvećena Branku Ćopiću i njegovoj čuvenoj poemi, a žiri je istakao njen inovativan pristup koji podstiče razmišljanje o domu, zajednici i kolektivnom sećanju. Tokom trajanja izložbe, koja je privukla čak 150.000 posetilaca, priznanje je dodeljeno u kategoriji Građanske inicijative i podizanje svesti.
Kustoskinje izložbe, Mirjana Slavković i Sara Sopić, ističu da je projekat emotivno snažan i inkluzivan, fokusirajući se na pripovedanje, nematerijalnu baštinu i očuvanje zajedničkih kulturnih narativa. Mirjana Slavković je, govoreći za „Novosti“, naglasila da su izložbu „ispleli“ oko Ćopićevih stihova koji su obeležili mnoge detinjstva i značaj „Ježeve kućice“ u različitim zajednicama bivše Jugoslavije.
Jedan od glavnih ciljeva izložbe bio je da bude privlačna kako za decu, tako i za odrasle. Kustoskinje su shvatile da to ne mogu postići same, pa su uključile decu u proces osmišljavanja. Organizovane su radionice u Beogradu, a zatim su uspostavljene saradnje sa Željkom Ognjenović u Zagrebu i Elmom Hodžić iz Historijskog muzeja BiH u Sarajevu, kako bi se slične aktivnosti sprovele i u tim sredinama.
Iz velikog broja crteža i ideja koje su deca ponudila, napravljen je izbor, dok su umetnici poput Siniše Ilića, Ane Dimitrijević i Aleksandra Popovića doprineli realizaciji izložbe. Kustoskinja Slavković objašnjava da je ideja bila da deca imaju priliku da dodirnu stvari i play, vraćajući se zaboravljenim igricama koje su svima potrebne.
U kategoriji u kojoj je nagrađivana izložba, našli su se i projekti iz Bugarske, Finske, Francuske, Litvanije, Poljske, Portugala, Španije i Ukrajine. Publika može glasati za nagradu do 12. septembra putem linka https://vote.europanostra.org, a ukoliko izložba osvoji nagradu publike, novčani deo biće iskorišćen za putujući deo izložbe.
Mirjana Slavković je naglasila važnost uključivanja dece u proces stvaranja, istakavši da su mnoge stvari bolje zapamćene kada se prožive fizički. Izložba se ne bavi samo temom igre, već i životnom sudbinom Branka Ćopića, koja je obeležena teškim iskustvima, uključujući gubitak roditelja i traume iz Drugog svetskog rata.
Dodatna dimenzija izložbe istražuje i tematski aspekt piščeve borbe sa mentalnim zdravljem. Kustoskinja ističe kako su njegovi lični gubici i iskustva oblikovali njegov književni rad, a zanimljivo je da je uprkos svemu uspeo da postane najčitaniji pisac, dobijajući najvažnije nagrade i ljubav dece.
Muzej Jugoslavije već dugo radi sa lokalnom zajednicom gluvih, a tokom rada na izložbi „Ježeva kućica“, došlo je do saradnje sa gluvim kustosom koji izložbu objašnjava znakovnim jezikom. Vera Jovanović, tumač za znakovni jezik, organizovala je radionice koje su rezultirale predstavom koja je postala deo izložbe i sada se koristi kao lektira za gluvu decu.
Izložba takođe istražuje sudbinu „Ježeve kućice“ i Branka Ćopića posle devedesetih, kada su njegova dela pala u zaborav u nekim bivšim republikama. Slavković napominje da se situacija menja, te da su u poslednje vreme postavljene razne predstave i adaptacije njegovih dela, uključujući dečju operu i animirani film.
Na kraju, izložba „Ježeva kućica“ predstavlja značajan korak u vraćanju Branka Ćopića u kulturnu svest, nudeći nove perspektive i podsticaje za čitanje njegovih dela, kako među odraslima, tako i među novim generacijama.
