Nutricionista Branka Mirković ukazala je na sveprisutno nelegalno tržište majčinog mleka u Srbiji, koje je posebno popularno među ljubiteljima bodibildinga. Prema njenim rečima, konzumacija majčinog mleka može biti veoma rizična i potencijalno opasna po zdravlje, a ne donosi nikakvu korist onima koji ga piju. „To je moda koja traje poslednjih deset godina i predstavlja zatvoreno tržište, gde se preprodaje po enormno visokim cenama,“ izjavila je Mirković za Tanjug. Ona naglašava da je korišćenje majčinog mleka moralno i etički sporno, bez bilo kakvog naučnog osnova.
Mirković je bila zapanjena kada je saznala da takvo tržište postoji i u Srbiji, posebno kada su ljudi počeli da dolaze kod nje sa informacijama da im se u teretanama preporučuje konzumacija majčinog mleka kao „tajna“ za postizanje boljih rezultata. Ona upozorava da je ovo veoma opasno, ne samo zato što majčino mleko može biti bakterijski neispravno, već i zbog potencijalnih zdravstvenih problema koji mogu proizaći iz loših higijenskih uslova.
Mnogi mladi ljudi, koji su ranije koristili proteinske suplemente, sada se okreću majčinom mleku u nadi da će brže dobiti mišićnu masu. Ipak, Mirković ističe da su kravlji proteini daleko jači i efikasniji u rehabilitaciji mišića. Osim toga, ona napominje da je tržište majčinog mleka postalo veoma unosno, s obzirom na visoke cene koje se za njega traže.
Mirković takođe ukazuje na to da je industrija dijetike profitabilna, ali da ljudi često ne znaju šta je normalna ishrana. „Imamo percepciju da su ljudi ili mršavi ili debeli, što nije tačno. Postoje i oni koji su normalne telesne težine,“ kaže ona. Umesto da se fokusiraju na dijete, Mirković smatra da bi trebalo promovisati zdravu ishranu koja može biti i jeftina.
U svetlu trenutnih trendova, ona primećuje da se vraća praksa kuvanja i konzumiranja čvrste hrane, što je suprotno popularnosti brze hrane. „U svetu se vraća fokus na duži i kvalitetniji život, a ne na večno mladost,“ ukazuje ona. Ova promena podrazumeva i povratak nekih nekada isključenih namirnica, kao što su jaja.
Mirković ističe da se u svetu svakih nekoliko godina pojavljuju novi trendovi u ishrani, koji se brzo menjaju, a zatim zaboravljaju. Ona naglašava da je veoma važno biti svestan ovih promena, jer industrija hrane stalno razvija nove proizvode i ukuse, često koristeći hemijske dodatke.
Osim toga, Mirković se protivi unošenju suplemenata, naglašavajući da se sve što je organizmu potrebno može dobiti kroz pravilnu ishranu. Prema njenim rečima, samo 30% suplemenata se apsorbuje u telu, dok su cene kvalitetnih suplemenata veoma visoke, a često se pojavljuju i kopije tih proizvoda.
Na kraju, Mirković ukazuje na to da je srpski narod, zbog svoje povezanosti sa prirodom, mudro povezan sa zdravom ishranom. „Treba da učimo od njih, jer oni znaju kako se zdravo hraniti i ne povode se za popularnim trendovima. Čuvaju tradiciju,“ zaključuje ona.
Ove informacije ukazuju na potrebu za kritičkim razmišljanjem o trenucima i praksama u ishrani, kao i na važnost vraćanja prirodnim i tradicionalnim vrednostima u ishrani.
