Tokom pandemije, mnogi ugostitelji su se suočili s teškim izazovima, što je dovelo do zatvaranja brojnih lokala i gubitka posla za mnoge radnike u sektoru. Kada su se kafići i restorani ponovo otvorili, suočili su se s nedostatkom radne snage, što je primoralo poslodavce da povećaju plate onima koji su ostali. Pored toga, troškovi rada, energenata i namirnica su znatno porasli, što je navelo vlasnike restorana da razmotre nove načine poslovanja. Jedan od tih načina je uvođenje minimalnog iznosa potrošnje koji gosti moraju ispuniti.
Jedna čitateljka iz regiona podelila je svoje iskustvo iz italijanskog restorana u Salcburgu, gde je na ulazu bila postavljena tabla koja je obaveštavala goste da je ulaz dozvoljen samo ako planiraju da potroše minimum 20 evra po osobi. „Bile smo umorne, konobar nam je prstom pokazao natpis na kome piše da ne možemo ući ako ne planiramo da potrošimo 20 evra. Nismo imale snage da tražimo drugi restoran, pa smo samo klimnule glavom i ušle,“ rekla je ona. Nakon što su naručile picu i sok, shvatile su da ne ispunjavaju minimalnu potrošnju, pa su morale da uzmu i dezert, a na kraju su završile s računom od 53 evra.
U Hrvatskoj su ovakvi natpisi i dalje retki, ali se često javljaju situacije gde konobari upozoravaju goste na minimalnu potrošnju, posebno u luksuznim restoranima gde je teško proći ispod 100 evra po osobi. Ovakve prakse izazivaju različite reakcije među gostima, dok se neki osećaju nelagodno zbog obaveze da troše više nego što su prvobitno planirali.
Na Azurnoj obali u Francuskoj, praksa se dodatno razvila, pa mnogi restorani automatski dodaju 15 odsto napojnice na račun, a gostima se preporučuje da ostave dodatne, američke napojnice. Pre dve godine, osoblje nekih restorana u Sen Tropeu napravilo je spisak lokala gde se ostavljaju najveće napojnice, što je gradska vlast nazvala „reketiranjem“. Gradonačelnica Silvi Sir je tada izjavila: „Ovo je ucena i mora odmah da prestane. Napojnica treba da bude izraz zahvalnosti, a ne obaveza.“
Jedan od poznatih ugostitelja sa Azurne obale, koji je želeo da ostane anoniman, istakao je da voli britanske goste jer troše mnogo, ali da one sa manjim budžetom treba „upozoriti“. „Sve je kao u noćnim klubovima. Ako naručujete skupa pića, dobijate najbolji sto. Ako sedite s jednom pivom celu noć – više vas ne žele,“ rekao je za Daily Mail.
Ove prakse ukazuju na sve veću potrebu ugostitelja da se prilagode novim ekonomskim uslovima, ali i na promene u ponašanju gostiju. U vreme kada je sektor ugostiteljstva u velikim poteškoćama, postavlja se pitanje koliko će ovakve strategije biti uspešne u privlačenju gostiju i održavanju poslovanja.
Stručnjaci predviđaju da će ugostitelji morati da pronađu ravnotežu između potreba svog poslovanja i očekivanja gostiju. S jedne strane, razumljivo je da vlasnici restorana i kafića žele da zaštite svoje interese i obezbede održivost, ali s druge strane, prekomerne obaveze potrošnje mogu odbiti potencijalne goste.
U svetlu ovih promena, ugostitelji će morati da se suoče s izazovima kako bi pronašli nove načine za privlačenje i zadržavanje gostiju. U tom smislu, transparentnost i komunikacija s gostima mogu biti ključni faktori u izgradnji dobrih odnosa i izbegavanju nesporazuma koji mogu nastati zbog novih pravila o potrošnji.
Uprkos svim izazovima, ugostiteljski sektor ostaje ključni deo ekonomije, a njegovi predstavnici nastavljaju da traže načine za oporavak i prilagođavanje novim uslovima tržišta.
