Posle izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, trotineti su zvanično definisani kao lako električno vozilo, čija nominalna snaga motora ne sme prelaziti 600 vati. Ovu informaciju je potvrdio Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Srbije. On je istakao da je potreba za regulisanjem korišćenja trotineta postala očigledna tokom pandemije, kada su se pojavili incidenti koji su ukazivali na neophodnost zakonskog okvira.
Jedan od ključnih trenutaka bio je incident na Novom Beogradu, gde je vozač trotineta vozio brzinom od 80 km/h na auto-putu, bez zaštitne opreme. Ovaj događaj je dodatno motivisao vlasti da donesu propise koji će obezbediti sigurnost trotinetaša. U aprilu 2022. godine usvojen je pravilnik koji definiše način registracije trotineta, a koji se obavlja samo jednom prilikom, bez godišnjih provere.
Regulativa se fokusira na obezbeđivanje da svi trotineti na putevima ispunjavaju potrebne tehničke standarde. Ministarstvo unutrašnjih poslova je počelo sa kontrolisanjem primene ovih pravila od juna 2022. godine. Koković je napomenuo da su se prilikom pisanja zakona uzela u obzir iskustva drugih zemalja, naglašavajući da nijedna zemlja nije pronašla savršeno rešenje koje nije menjala tokom vremena.
Jedna od važnih novina zakona je zabrana vožnje trotineta za lica mlađa od 14 godina. Takođe, propisano je da se trotinetaši mogu kretati biciklističkim stazama, biciklističkim trakama i pešačko-biciklističkim stazama, uz određena ograničenja brzine. Na pešačko-biciklističkoj stazi može se kretati brzinom od 10 km/h, dok je na biciklističkoj stazi maksimalna brzina 25 km/h. Na kolovozu, mladi vozači (ispod 18 godina) mogu se kretati samo na putevima gde je brzina ograničena na 30 km/h.
Kazne za prekršaje su značajne. Vožnja nedozvoljenom površinom može rezultirati kaznom od 10.000 dinara, dok je najstroža kazna do 120.000 dinara, uz mogućnost zatvorske kazne do 30 dana za vožnju trotineta na auto-putu. Koković je naglasio da je to vid nasilničke vožnje i da se ne može praviti kompromis u takvim situacijama.
Obavezno nošenje kacige i reflektujuće prsluke je propisano, osim na biciklističkim stazama, a noću je obavezno korišćenje svetla. Kazna za nenošenje kacige ili prsluka može dostići do 10.000 dinara. Koković je istakao da su ove kazne možda blage, ali da ne sme biti izgovora za nepoštovanje zakona o bezbednosti.
Koković je takođe upozorio da trotinetaši često voze brže od dozvoljenih 25 km/h, što može dovesti do ozbiljnih povreda. Kazne za nanošenje teških povreda su od 1 do 8 godina zatvora, dok su za smrtne povrede kazne od 2 do 12 godina.
Na godišnjem nivou, Srbija beleži oko 500 stradalih u saobraćaju, a do sada je ove godine zabeleženo 147 slučajeva. Ove brojke su zabrinjavajuće, s obzirom na to da je stopa smrtnosti na milion stanovnika u Srbiji skoro 100% veća od evropskog proseka. Koković očekuje da će novi zakon doprineti promeni svesti građana o bezbednosti u saobraćaju.
U planu je i uvođenje alkobrava, uređaja koji će onemogućiti pokretanje vozila ako se u dahu registruje alkohol. Ovaj sistem već funkcioniše u Francuskoj i očekuje se da će doprineti smanjenju saobraćajnih nezgoda izazvanih alkoholom, koji je jedan od ključnih faktora.
Konačno, Koković podseća da je brzina u naseljenim mestima smanjena sa 60 na 50 km/h kako bi se povećala sigurnost pešaka, čija smrtnost raste pri većim brzinama. Takođe, naglašava da smanjenje brzine može značajno poboljšati šanse pešaka za preživljavanje u slučaju nesreće.
