Novi zakon koji je usvojen u slovenačkom parlamentu izazvao je brojne reakcije i kontroverze, jer tretira celu romsku manjinu kao bezbednosnu pretnju. Ovaj zakon, poznat kao Šutarov zakon, dobio je naziv po Alešu Šutaru, koji je tragično izgubio život u sukobu sa 21-godišnjim Romom. Šutar je bio u noćnom klubu kada je došao u pomoć svom sinu, što je dovelo do smrtonosnog incidenta. Ova situacija je postala povod za donošenje zakona koji daje policiji proširena ovlašćenja za racije i nadzor romskih naselja, koja su označena kao „visokorizična područja“.
Prema izveštajima slovenačkih medija, novi zakon omogućava policiji da vrši racije i nadzor prebivališta u ovim označenim područjima bez prethodnog sudskog naloga. Kritičari ovog zakona smatraju da on stigmatizuje romsku zajednicu i da je diskriminatoran, jer se ceo etnički grupi pripisuje kolektivna krivica na osnovu pojedinačnih incidenata. Ovakav pristup može dodatno pogoršati situaciju romske manjine u Sloveniji, koja se već suočava sa brojnim izazovima, uključujući siromaštvo, marginalizaciju i diskriminaciju.
Uprkos tvrdnjama vlade da je cilj zakona povećanje sigurnosti, mnoge organizacije za ljudska prava i advokati upozoravaju da ovakva politika može dovesti do zloupotrebe policijskih ovlašćenja i dodatne stigmatizacije romskih zajednica. Takođe, postoji strah da bi ovaj zakon mogao stvoriti atmosferu straha i nesigurnosti među Romima, što bi moglo uticati na njihov svakodnevni život i pristup osnovnim pravima.
Slovenačka vlada je podložna kritikama ne samo zbog ovog zakona, već i zbog načina na koji je postupala prema romskoj zajednici u prošlosti. Mnogi smatraju da je vlada umesto da se fokusira na inkluzivne politike i rešavanje problema sa kojima se Romi suočavaju, izabrala put represije i stigmatizacije. Ovaj zakon je dodatno produbio sumnje u namere vlade i njenu posvećenost ljudskim pravima.
U medijima se često ističe da je romska manjina u Sloveniji već dugo vremena na margini društva. Prema istraživanjima, mnogi Romi žive u lošim uslovima, imaju ograničen pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, i suočavaju se sa preprekama prilikom zapošljavanja. Umesto da se bave ovim problemima, zakonodavstvo je sada usmereno na kriminalizaciju cele zajednice, što može imati dugoročne negativne posledice.
Pitanje sigurnosti je važno, ali se postavlja pitanje kako se ta sigurnost definiše i kako se ona ostvaruje. Uz ovakve zakone, može doći do situacija u kojima se prava manjina krše u ime „javne sigurnosti“. Istovremeno, kritičari ukazuju na to da je potrebno raditi na izgradnji poverenja između romske zajednice i policije, umesto da se stvara dodatna tenzija.
Pored toga, postoji i zabrinutost da bi slični zakoni mogli biti usvojeni i u drugim zemljama, što bi moglo dodatno ugroziti prava Roma širom Evrope. Ovaj trend može izazvati širenje straha i netolerancije prema manjinama, što je suprotno vrednostima demokratije i ljudskih prava.
Dok se slovenačka vlada suočava sa kritikama i pritiscima, važno je da se postavi pitanje kako se može postići pravična i inkluzivna politika koja će omogućiti romskoj zajednici da živi dostojanstveno i bez straha. Umesto represivnih mera, potrebni su dijalog i saradnja kako bi se stvorila pravednija i sigurnija društva za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
