Evropska unija će od 12. oktobra 2025. godine započeti postepeno uvođenje novog automatskog sistema kontrole granica, poznatog kao „Entry/Exit System“ (EES). Ovaj sistem će zameniti dosadašnje ručno pečaćenje pasoša za državljane zemalja van EU koji dolaze u Šengen zonu radi kratkotrajnog boravka. Očekuje se da će novi sistem doneti značajne promene u načinu na koji se kontrolišu granice, a jedan od glavnih ciljeva je poboljšanje sigurnosti i efikasnosti prilikom ulaska i izlaska iz Evropske unije.
Sistem EES će beležiti osnovne informacije o putnicima, uključujući ime, prezime, broj pasoša, otiske prstiju i biometrijsku fotografiju. Ovi podaci će se čuvati u zajedničkoj elektronskoj bazi podataka, koja će biti dostupna graničnim službama zemalja članica EU. Ova inovacija ima za cilj da pruži bolju kontrolu i praćenje kretanja putnika unutar EU, čime će se doprineti boljoj zaštiti granica i borbi protiv neregularnih migracija. Evropski komesar za migracije, Magnus Bruner, izjavio je da će ovaj sistem omogućiti da se tačno zna ko ulazi u EU i ko je napušta.
U automatizovanoj proveri učestvovaće ukupno 29 zemalja, uključujući sve članice EU osim Kipra i Irske, a takođe će obuhvatiti i Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Očekuje se da će ovaj sistem značajno smanjiti vreme potrebno za prelazak granice, ali su se pojavile i zabrinutosti u vezi s mogućim gužvama i kašnjenjima.
Gradonačelnik Londona, Sadik Kan, izrazio je zabrinutost da bi uvođenje ovog sistema moglo izazvati „haos“ u gradu, posebno na stanici Sent Pankras, koja je centralna tačka za putnike koji koriste vozove Jurostara. Britanske vlasti su već upozorile građane da će biti potrebno „nekoliko minuta“ dodatnog čekanja da „svaki putnik“ pređe granicu. Ove informacije sugerišu da bi putnici mogli doživeti duža čekanja na graničnim prelazima, što može izazvati nezadovoljstvo i frustraciju.
Uvođenje EES-a nije samo tehnički korak, već i deo šire strategije EU za unapređenje bezbednosti i borbu protiv neregularnih migracija. Ovaj sistem će omogućiti efikasnije praćenje i identifikaciju putnika, što će dodatno olakšati rad graničnih službi. Međutim, postavlja se pitanje koliko će novi sistem biti efikasan u praksi i kako će se nositi sa mogućim izazovima, kao što su gužve i tehnički problemi.
Kritičari su takođe izrazili zabrinutost u vezi sa privatnošću i zaštitom podataka putnika. S obzirom na to da će sistem prikupljati i čuvati lične podatke, važno je osigurati da će ti podaci biti zaštićeni i korišćeni isključivo u svrhe koje su u skladu sa zakonima o zaštiti privatnosti. U tom smislu, EU će morati da uspostavi stroge smernice i procedure za upravljanje ovim podacima kako bi zaštitila prava građana.
U zaključku, uvođenje novog automatskog sistema kontrole granica u EU predstavlja značajan korak ka modernizaciji i unapređenju granične kontrole. Iako postoje pozitivni aspekti ovog sistema, kao što su poboljšana sigurnost i efikasnost, važno je da se pažljivo razmotre i potencijalni problemi i izazovi koji mogu nastati. Samo kroz transparentan i odgovoran pristup mogu se ostvariti željeni ciljevi bez ugrožavanja prava i sloboda pojedinaca. U narednim mesecima, kako se sistem bude uvodio, biće od suštinskog značaja pratiti njegovu primenu i učinak u praksi.
