Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Mirko Koković je najavio uvođenje novih mobilnih i stacionarnih radara na putevima u Srbiji, čija će primarna funkcija biti beleženje tri najčešćih prekršaja u saobraćaju: prekoračenje brzine, nevezivanje sigurnosnog pojasa i korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Ovi radari će značajno doprineti povećanju bezbednosti u saobraćaju i pojačanju kazni za vozače koji ne poštuju propise.
Koković je istakao da su stacionarni radari postavljeni na vidljivim mestima, što vozače podstiče da usporavaju kada ih primete, ali se često posle prolaska pored njih vraćaju starim navikama. S druge strane, mobilni radari će biti postavljeni na različitim mestima, čime će vozači biti neizvesni kada i gde će biti kažnjeni, što bi trebalo da deluje preventivno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Uprava saobraćajne policije planiraju da implementiraju ove uređaje, a raspored i ugradnja radara će biti u njihovoj nadležnosti. Koković je naveo da su iskustva iz drugih zemalja, uključujući i Republiku Srpsku, pokazala da ovakvi sistemi značajno doprinose smanjenju saobraćajnih nesreća.
Osim toga, Koković je ukazao na situaciju sa vozačima koji imaju oštećenje sluha. U Srbiji oko 2.000 osoba sa oštećenjem sluha ima važeću vozačku dozvolu za B kategoriju, dok u Evropi mogu da budu i profesionalni vozači. Pravilnici o zdravstvenim uslovima su precizni, a vozači sa oštećenjem sluha imaju obavezu da nose slušne aparate, što se evidentira u vozačkoj dozvoli. Osobe sa potpunim oštećenjem sluha takođe mogu dobiti dozvolu za upravljanje putničkim automobilima, ali ne i za vožnju autobusa ili kamiona.
Koković je istakao da bi u budućnosti trebalo razmotriti mogućnost da osobe sa oštećenjem sluha postanu profesionalni vozači, kao što je to slučaj u nekim evropskim zemljama, gde se unutar kabine vozila postavljaju lampice koje komuniciraju sa vozačem.
Jedan od ključnih problema u saobraćaju su pešaci, koji čine oko 26% stradalih. Koković je apelovao na vozače da budu oprezni i uzmu u obzir da među pešacima mogu biti i osobe sa invaliditetom, koje možda ne mogu da se ponašaju kao ostali. Upozorio je da je odgovornost pešaka da se pre prelaska uveri da mogu bezbedno preći ulicu, ali je takođe važno razumeti da neki pešaci mogu imati poteškoće zbog svojih fizičkih ograničenja.
Uvođenje novih radara i poboljšanje regulative za vozače sa oštećenjem sluha su koraci ka boljoj bezbednosti u saobraćaju u Srbiji. Očekuje se da će ove mere doprineti smanjenju saobraćajnih nesreća i povećanju svesti o bezbednosti na putevima. Sa stalnim povećanjem broja vozila i vozača u zemlji, implementacija ovakvih sistema je neophodna kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
Zaključno, Koković je naglasio važnost saradnje svih institucija i pojedinaca, kao i kontinuirane edukacije vozača i pešaka, kako bi se smanjio broj nesreća i povreda na našim putevima. Uvođenje novih tehnologija u nadzoru saobraćaja i prilagođavanje zakonskih okvira za osobe sa invaliditetom su ključni faktori za unapređenje bezbednosti saobraćaja u Srbiji.
