Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije, koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike pacijenata, razvili su istraživači sa Univerziteta Sečenov u Moskvi. Ova inovacija može značajno doprineti personalizaciji medicinske terapije, čime se potencijalno povećava efikasnost lečenja visokog krvnog pritiska.
Arterijska hipertenzija, poznata kao visok krvni pritisak, predstavlja globalni zdravstveni problem koji može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčane bolesti i moždane udare. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, hipertenzija pogađa više od 1,5 milijardi ljudi širom sveta. U svetlu ovih zabrinjavajućih statistika, istraživači su se fokusirali na razvoj novih metoda lečenja koje se oslanjaju na genetske predispozicije pacijenata.
Tim stručnjaka sa Odeljenja za kliničku farmakologiju na Institutu za kliničku medicinu Univerziteta Sečenov sproveo je studiju koja je obuhvatila 179 pacijenata sa novodijagnostikovanom hipertenzijom, koji prethodno nisu imali lečenje. Svi učesnici su primili blokatore receptora angiotenzina II, konkretno irbesartan ili valsartan, bilo kao monoterapiju ili u kombinaciji. Pre započinjanja terapije, svi pacijenti su podvrgnuti genetskom testiranju kako bi se identifikovale moguće genetske varijante koje bi mogle uticati na efikasnost lečenja.
Tokom trojmesečnog perioda praćenja, istraživači su merili nivoe krvnog pritiska, sproveli laboratorijske testove, kao i merenja nivoa lekova u krvi. Rezultati su pokazali da su individualne genetske karakteristike ključni faktor u odgovoru pacijenata na standardnu terapiju. Identifikovane su ključne genetske varijante koje su povezane sa efikasnošću lečenja, uključujući i genetski marker koji ukazuje na povećan rizik od razvoja arterijske hipotenzije prilikom upotrebe irbesartana – varijanta gena CYP2C9*3. Nosioci ove varijante su imali značajno veću verovatnoću da će iskusiti simptome arterijske hipotenzije, kao što su vrtoglavica i slabost.
Na osnovu ovih saznanja, istraživači su zaključili da je alternativna terapija, kao što je upotreba valsartana, poželjnija opcija za pacijente sa identifikovanim genetskim varijantama. Ova otkrića ukazuju na to da genetske karakteristike pacijenata mogu značajno uticati na efikasnost i bezbednost antihipertenzivne terapije, čime se otvara put ka personalizovanijem pristupu lečenju hipertenzije.
Ekaterina Rebrova, profesorka na Katedri za kliničku farmakologiju i vodeća autorka studije, istakla je važnost ovih istraživanja naglašavajući kako su podaci iz studije korišćeni za razvoj i patentiranje algoritma koji omogućava personalizaciju početne antihipertenzivne terapije blokatorima receptora angiotenzina II. Ovaj algoritam može pomoći lekarima da bolje prilagode terapiju svakom pacijentu, čime se potencijalno mogu smanjiti neželjeni efekti i povećati efikasnost lečenja.
Ovaj novi pristup lečenju nije samo inovativan, već može imati dalekosežne posledice za zdravstvo, omogućavajući efikasnije i sigurnije lečenje hipertenzije na osnovu individualnih genetskih profila pacijenata. Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu „Farmacija i farmakologija“, što dodatno potvrđuje važnost i relevantnost ovog naučnog rada u savremenoj medicini.
U svetlu Svetskog dana borbe protiv hipertenzije, koji se obeležava 17. maja, ovi nalazi su posebno značajni. Oni pružaju novu nadu za poboljšanje kvaliteta života miliona ljudi koji pate od hipertenzije. Personalizovani pristupi lečenju, kao što je onaj razvijen na Univerzitetu Sečenov, mogli bi predstavljati budućnost u borbi protiv ovog ozbiljnog zdravstvenog problema, omogućavajući svakom pacijentu da dobije najbolju moguću terapiju prilagođenu njihovim specifičnim potrebama.
