Novi požari izbio su na teritoriji opštine Budva, konkretno na lokalitetima Brajići i Trojica, izjavio je načelnik Direkcije za operativne poslove, Radomir Šćepanović. Ovi požari trenutno su smešteni u brdskim područjima i ne predstavljaju pretnju za stambene objekte, što je olakšavajuća okolnost u ovoj situaciji.
Šćepanović je naglasio da će gašenje požara biti obavljeno iz vazduha, dok su vatrogasci tokom noći imali mirnu situaciju. I pored toga, ekipe ostaju na terenu, spremne za brzu intervenciju ukoliko se situacija pogorša. Ova proaktivna strategija može značajno pomoći u sprečavanju širenja požara na druge oblasti i očuvanju lokalne flore i faune.
Godina 2023. pokazuje zabrinjavajuće trendove kada su u pitanju šumski požari u Crnoj Gori, jer je do sada zabeleženo više hektara zemljišta pogođenog požarima nego što je to uobičajeno za godišnji prosek u prethodnih 18 godina. Ova statistika ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za dodatnim merama zaštite i prevencije.
Godina 2017. ostaje rekordna po broju izgorelih teritorija, kada je Crna Gora bila primorana da potraži međunarodnu pomoć za gašenje požara. U toj godini zabeleženo je 124 požara koji su zahvatili ukupno 51.661 hektar, što je oko 2,3 puta više od trenutnih procena za ovu godinu. Ove informacije su dostupne na vebsajtu Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima (EFIS), gde su objavljene i interaktivne mape koje omogućavaju upoređivanje podataka o požarima od 2006. do 2024. godine.
Prema podacima EFIS-a, u Crnoj Gori je u proseku godišnje zabeleženo nešto više od 58 požara, dok je ove godine taj broj gotovo dvostruko veći — 110 požara. Ovi podaci ukazuju na povećanu ugroženost područja, posebno u primorskim opštinama kao što su Bar, Budva, Ulcinj, Kotor, Herceg Novi, Cetinje, kao i deo područja Nikšića, Daniovgrada i Podgorice. Ova područja spadaju u zonu vrlo velike ugroženosti kada je reč o šumskim požarima.
U severnom delu Crne Gore, posebno u opštinama Pljevlja, Žabljak, Mojkovac, Andrijevica, Plužine, Rožaje, Bijelo Polje, Plav, Berane i Kolašin, nalaze se sastojine i kulture četinara koje takođe predstavljaju područja velike ugroženosti. Ove informacije su od ključnog značaja za planiranje preventivnih mera i strategija gašenja požara, kao i za obezbeđivanje resursa potrebnih za efikasno delovanje u vanrednim situacijama.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da su se nadležni organi i vatrogasne ekipe mobilisale kako bi odgovorile na izazove koje donose ovi požari. Stručnjaci preporučuju dodatno obrazovanje stanovništva o rizicima i preventivnim merama koje mogu da preduzmu kako bi smanjili šanse za izbijanje požara, kao i za zaštitu svojih imanja i stambenih objekata.
Uprkos trenutnim izazovima, važno je ostati optimističan i raditi na unapređenju sistema zaštite od požara. U tom smislu, saradnja između lokalnih vlasti, vatrogasnih službi i međunarodnih organizacija može pomoći u razvijanju efikasnijih strategija za prevenciju i gašenje požara, čime će se doprineti očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine u Crnoj Gori.
S obzirom na globalne klimatske promene, koje dodatno komplikuju situaciju, jasno je da je potrebno intenzivirati napore kako bi se obezbedila sigurnost i zaštita od požara u budućnosti.
