Ljubimci koji su već dosta proputovali često imaju svoje pasoše, a sada, u eri prekomernog turizma, pojavila se ideja o uvođenju turističke takse za pse. Ova praksa postaje sve češća, posebno u popularnim turističkim destinacijama, a jedan od primera dolazi iz severne Italije.
Počev od 2026. godine, vlasnici pasa koji posete grad Bolcano će morati da plaćaju dnevnu taksu od 1,5 evra po psu. Ova mera je deo šire akcije koja se odnosi na pse u ovom turističkom odredištu koje je poznato kao ulaz u Dolomite. U cilju smanjenja uticaja turizma na lokalnu zajednicu, ova taksa takođe obuhvata lokalne vlasnike pasa, koji će biti obavezni da plaćaju godišnju taksu od 100 evra po psu.
Cilj ove inicijative je da se pokriju troškovi čišćenja ulica i da se obezbede sredstva za izgradnju novih parkova namenjenih psima i njihovim vlasnicima. Međutim, postoje glasine o mogućem ograničenju pristupa psima običnim gradskim parkovima, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova taksa dolazi nakon prethodne kontroverzne mere koja zahteva od vlasnika pasa da registruju DNK svojih ljubimaca. Na ovaj način, nepočišćeni izmet može biti povezan sa konkretnim psom, što dovodi do mogućih kazni za vlasnike koji ne pokupe izmet svojih ljubimaca. Kazne za ovaj prekršaj mogu da iznose i do 600 evra.
Luis Valher, pokrajinski savetnik koji je predložio ovu meru, izjavio je da će oni koji su već registrovali DNK svojih pasa biti oslobođeni nove takse u trajanju od dve godine. On smatra da je ova mera pravedna jer se direktno odnosi na vlasnike pasa, a ne na celu zajednicu, čime se smanjuje odgovornost za prljavštinu na ulicama.
Međutim, ne slažu se svi s ovom odlukom. Karla Roči iz ENPA, nacionalne organizacije za zaštitu životinja, smatra da ova mera šteti regionu. Ona je izjavila da Bolcano postiže autogol donošenjem takse na pse, što dodatno opterećuje porodice i turiste koji putuju sa svojim ljubimcima. Roči naglašava da bi umesto oporezivanja životinja i njihovih vlasnika trebalo fokusirati se na obrazovanje građana i podizanje svesti o odgovornom ponašanju.
Ona takođe ističe da ova taksa šalje pogrešnu poruku, jer se životinje ne bi trebale smatrati poreskim obveznicima. U oblasti koja zavisi od turizma, targetiranje onih koji putuju sa svojim psima može imati negativan uticaj na percepciju regiona kao prijateljskog prema ljubiteljima životinja.
Roči naglašava da životinje nisu luksuz, već deo porodica, i da nove takse neće rešiti problem nekulture koju pokazuju pojedinci, već će samo obeshrabriti odgovorno putovanje. U najgorem slučaju, to može dovesti do povećanja broja napuštenih životinja.
Ova situacija u Bolcanu predstavlja primer sve većeg trenda u turističkim destinacijama koje pokušavaju da se nose sa prekomernim turizmom i njegovim uticajem na lokalnu zajednicu. Uvođenje taksi za pse može izgledati kao rešenje, ali se postavlja pitanje kako će to uticati na turizam i lokalne zajednice na duže staze.
Mere kao što su takse za pse ili registracija DNK mogu biti samo privremena rešenja koja ne rešavaju osnovne probleme sa prekomernim turizmom, kao što su infrastruktura, zaštita životne sredine i obezbeđivanje kvalitetnog života za lokalno stanovništvo. Umesto toga, trebalo bi razvijati strategije koje se fokusiraju na održivi turizam i podsticaj odgovornog ponašanja među posetiocima i lokalnim stanovništvom.
U konačnici, važno je pronaći balans između zaštite lokalne zajednice i očuvanja prava vlasnika pasa i ljubitelja životinja. Turizam bi trebao biti održiv i inkluzivan, omogućavajući svima, uključujući i naše četvoronožne prijatelje, da uživaju u lepotama prirode i kulturnim blagom koje destinacije nude.
