Novi lek protiv Alchajmerove bolesti, trontinemab, predstavlja značajan napredak u borbi protiv demencije. Istraživanja sugerišu da ovaj lek može sprečiti razvoj bolesti pre nego što se pojave prvi simptomi, a toksične naslage u mozgu mogu biti uklonjene u periodu od tri meseca.
U okviru kliničkog ispitivanja, oko 1.600 osoba koje nemaju problema sa pamćenjem, ali su u visokom riziku od razvoja Alchajmerove bolesti, primaće trontinemab putem infuzije jednom mesečno. Cilj je utvrditi da li lek može sprečiti pojavu simptomatologije bolesti. Ova istraživanja predstavljaju potencijalnu prekretnicu, jer bi mogli otvoriti mogućnost da se osobama u srednjim godinama rutinski nude lekovi slični statinima, ali za mozak.
Studija treće faze, koja je poslednja etapa ispitivanja pre odobravanja novog leka, koristiće analizu uzoraka krvi kako bi se identifikovale osobe koje najviše mogu imati koristi od terapije. U istraživanju će učestvovati osobe starije od 55 godina koje nemaju kognitivna oštećenja, ali imaju biomarkere povezane sa Alchajmerovom bolešću.
Trontinemab, koji proizvodi švajcarska kompanija Roche, deluje tako što uklanja lepljive amiloidne plakove koji se nakupljaju u mozgu i uzrokuju degenerativne promene. Istraživanje, predstavljeno na Međunarodnoj konferenciji o Alchajmerovoj bolesti u Londonu, pokazalo je da krvni testovi mogu identifikovati zdrave starije osobe sa visokim rizikom od razvoja bolesti. Dr Marija Kariljo, glavna naučna direktorka Udruženja za Alchajmerovu bolest, naglašava važnost usmeravanja terapije na rane faze bolesti, pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem.
Podaci pokazuju da osam od deset osoba sa pozitivnim rezultatom testa ima gotovo osam od deset šansi da razvije kognitivna oštećenja u narednih deset godina. Trontinemab predstavlja novu generaciju lekova, superiorniji u odnosu na lekanemab i donanemab, koji su prvi lekovi za Alchajmerovu bolest dokazano usporavali napredovanje bolesti.
Ova nova terapija efikasnije dopire do mozga i, prema dosadašnjim podacima, izaziva manje neželjenih efekata, što može smanjiti troškove lečenja. Takođe, nova istraživanja sugerišu da trontinemab uklanja amiloidne plakove znatno brže od postojećih terapija.
Naučnici su analizirali podatke 178 pacijenata koji su primali terapiju, kao i 477 snimaka mozga, kako bi modelovali rezultate koje bi lek mogao da postigne u većim kliničkim ispitivanjima. Trontinemab se prima putem infuzije u bolnici, a analiza sugeriše da bi kod pacijenata koji primaju najveću dozu mozak mogao da bude potpuno očišćen od amiloidnih naslaga povezanim sa demencijom nakon tri mesečne infuzije. Dodatne doze svaka tri meseca bi bile dovoljne da nivo amiloidnih plakova ostane nizak tokom narednih 18 meseci.
Međutim, tek treba potvrditi da sposobnost leka da uklanja plakove zaista sprečava kognitivno propadanje, kao što je pokazano kod prethodnih lekova za Alchajmerovu bolest. Utvrđeno je da su lekanemab i donanemab usporavali kognitivno propadanje kod pacijenata sa simptomima za 27, odnosno 35 odsto.
Studija prevencije pod nazivom PrevenTRON uključuje kognitivno zdrave dobrovoljce uzrasta od 55 do 80 godina iz više zemalja sveta, koji će biti testirani na nivoe biomarkera p-tau217 u krvi, koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću. Mlađi učesnici moraju imati dodatne genetske ili porodične faktore rizika da bi bili uključeni u istraživanje. Rezultati pokazuju da određivanje nivoa p-tau217 omogućava predviđanje Alchajmerove bolesti sa tačnošću do 95 odsto.
Dr Rejčel Bakli, profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, ocenila je novu generaciju terapija kao „izvanrednu“ i izrazila nadu da će se u naredne dve godine potvrditi njihova efikasnost kod osoba koje još nemaju kognitivna oštećenja. U Srbiji, prema procenama, između 140.000 i 200.000 ljudi boluje od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, što znači da su indirektno pogođene i porodice tih obolelih.
