Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Damnjanović Sofronijević, izjavila je da će novi zakon o legalizaciji, koji će sledeće nedelje biti upućen Narodnoj skupštini, značajno uticati na tržište nekretnina. Prema njenim rečima, cilj zakona je povećanje ponude nekretnina i stvaranje uređenijeg sistema, uz nultu toleranciju na bespravnu gradnju. Ovim zakonom, svi koji su gradili komercijalne objekte bez potrebnih dozvola biće izjednačeni sa legalnim graditeljima, što bi trebalo da doprinese regulisanju tržišta nekretnina.
Damnjanović Sofronijević je istakla da je prethodni zakoni imali dobru nameru da suzbiju bespravnu gradnju, ali da su njihova realizacija i administrativni postupci bili veoma spori. „Sada imamo mogućnost digitalizacije i veštačke inteligencije, što nam omogućava da ponudimo brži i jednostavniji proces legalizacije“, dodala je ministarka.
Govoreći o troškovima legalizacije, ministarka je objasnila da će se cene kretati od 100 do 1.000 evra u zavisnosti od zone. U Beogradu je predviđeno osam zona, a cena legalizacije u četvrtoj zoni, koja obuhvata naselje Borča, iznosiće 200 evra. U ekstra zoni, cena za stan bilo koje površine biće 1.000 evra. „Išli smo na to da cene budu pristupačne kako bi motivisali građane da prijave svoje objekte“, naglasila je.
Pored gradskih zona, određene kategorije građana će imati povlastice, kao što su porodice sa troje i više dece, samohrani roditelji, borci i invalidi. „Svi vlasnici objekata plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, osim u specifičnim slučajevima kada su investitori nepoznati ili su objekti porodične prirode“, objasnila je ministarka.
Damnjanović Sofronijević je takođe napomenula da će lokalne samouprave pružati pomoć građanima koji nemaju tehničko znanje da podnesu prijavu za legalizaciju. Svi registrovani e-građani moći će da podnesu prijavu online. Kada je reč o objektima koji će preći u vlasništvo države, ministarka je istakla da su to objekti koji su sagrađeni u prvoj zoni zaštite prirodno-kulturnog dobra ili na javnom vodnom dobru. „Ovi objekti predstavljaju javni interes i biće uklonjeni ili zadržani kao svojina države“, dodala je.
Zakonom je predviđeno da se postupak za svaku buduću nelegalnu gradnju tretira na isti način. „Neko ko gradi bespravno, neće se isplatiti“, rekla je ministarka. Novi zakon o legalizaciji sličan je međunarodnom konceptu poznatom kao formalizacija, gde se objekti nelegalno sagrađeni tretiraju kao formalni vlasnici. „Naš cilj je da omogućimo jednostavan i precizan postupak koji će ubrzati proces legalizacije“, dodala je.
Damnjanović Sofronijević je objasnila da se zakon oslanja na digitalizovane baze podataka i veštačku inteligenciju kako bi se ubrzao proces. „Uslov za legalizaciju više neće biti ispunjenje urbanističkih i tehničkih uslova, što je međunarodno priznato kao efikasan model“, istakla je ministarka.
Novi zakon je već upućen Narodnoj skupštini na raspravu, a nakon njegovog usvajanja, građani i privrednici će imati rok od 45 dana da podnesu prijave za legalizaciju svojih objekata. „Ovaj jednostavan postupak podrazumeva evidentiranje, prijavu, proveru i upis, a građani će imati priliku da sve to obave iz udobnosti svojih domova“, zaključila je Damnjanović Sofronijević.
