U poslednjim vestima o kriminalnim aktivnostima na Balkanu i Južnoj Americi, osumnjičeni Luka Starčević, blizak kavačkom klanu, uhapšen je dok je pokušavao da pređe granicu iz Paragvaja u Boliviju. Starčević, koji ima 35 godina, proveo je tri godine u zatvoru u Brazilu zbog ubistva policajca i portira, ali je pušten zbog administrativne greške. Ova informacija je otkrivena nakon što su istražitelji u Brazilu i Srbiji obavili detaljnu proveru njegovih ličnih podataka.
Starčević je uhapšen 26. avgusta na graničnom prelazu u regionu Čako, gde je pokušavao da uđe u Boliviju koristeći lažne argentinske dokumente. Tokom provere, otkriveno je njegovo pravo ime i da je tražen zbog ubistava u Brazilu i Srbiji. Nakon hapšenja, izručen je Brazilu, gde je bio ranije zatvoren zbog teških krivičnih dela.
Paragvajski mediji ga opisuju kao „šefa, ambasadora i lidera balkanske mafije“ koja deluje na teritoriji Južne Amerike. Prema izvorima, Starčević je bio zadužen za organizaciju i upravljanje pošiljkama droge iz Južne Amerike u Evropu, u saradnji sa italijanskom mafijom. Osumnjičeno je da je pokušao da uđe u Boliviju kako bi se uključio u unutrašnji rat između evropskih kriminalnih frakcija koje se bore za kontrolu nad trgovinom drogom i kokainskim rutama koje vode iz Bolivije u Evropu.
Mediji u regionu navode da je Starčević planirao da uđe u Boliviju nakon ubistava Miljana Đekića, Miodraga Kostića i Dejanča Lazarevskog, koji su takođe bili povezani sa balkanskim organizovanim kriminalom. Njihova tela su pronađena 13. avgusta u Santa Kruzu, u kući iznajmljenoj za ovu svrhu, što se smatra nastavkom krvavog rata između kavačkog i škaljarskog klana.
Ova likvidacija je izazvala dodatne tenzije između ovih kriminalnih grupa, koje se bore za prevlast na tržištu droge u Južnoj Americi. Istražitelji sumnjaju da su ova ubistva deo šireg sukoba koji traje godinama, a koji je započeo egzekucijom Gorana Radomana, za koju se sumnja da ju je izvršio upravo Starčević.
Radomanova likvidacija u februaru 2015. godine označila je početak krvavog sukoba između dva klana iz Kotora. Do tada su bili jedinstveni, ali su se nakon gubitka velike količine kokaina iz Radomanovog stana u Valensiji, podelili na „kavčane“ i „škaljarce“. Ovaj sukob je do sada odneo više od 80 života, a obuhvata brojne likvidacije i sukobe između članova ovih organizacija.
Starčević je postao meta poternice Srbije nakon što su 2015. godine pronađeni njegovi DNK tragovi na mestu zločina. Njegovo hapšenje u Južnoj Americi predstavlja značajan korak u borbi protiv organizovanog kriminala koji ima korene u Srbiji, ali se širi i u druge delove sveta, posebno u Južnu Ameriku gde se nalazi veliki deo tržišta droge.
Ovakvi događaji ukazuju na složenost i međusobnu povezanost kriminalnih organizacija na Balkanu i u Južnoj Americi, kao i na izazove sa kojima se suočavaju vlasti u borbi protiv međunarodnog kriminala. U svetlu nedavnih hapšenja i likvidacija, očekuje se da će se borbe između ovih klanova nastaviti, a sa njima i borba policije i pravosudnih organa da ih zaustave.
U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije i pružiti podršku međunarodnim naporima u suzbijanju organizovanog kriminala, kako bi se obezbedila sigurnost građana i stabilnost u regionu.
