Astronauti misije Artemis II su se približili još jednoj istorijskoj prekretnici, fotografišući deo Meseca koji ljudske oči nikada ranije nisu videle. Ove fotografije prikazuju deo basena Orientale, koji je posmatran isključivo robotskim instrumentima do sada. Ovaj krater, širok oko 965 kilometara, predstavlja ključnu prelaznu zonu između bliže i dalje strane Meseca, a astronautkinja NASA-e Kristina Koh je opisala pogled na tamnu stranu Meseca kao „apsolutno spektakularan“.
Misija Artemis II je dostigla prvu važnu tačku kada su astronauti ušli u gravitaciono polje Meseca, gde Mesečeva gravitacija jače deluje na letelicu nego Zemljina. Posada je ušla u ovu deonicu svemirskog leta četiri dana, šest sati i dva minuta od početka misije, kada su bili udaljeni oko 62.800 kilometara od Meseca i 373.400 kilometara od Zemlje. Ova udaljenost omogućava astronautima da snimaju i fotografije iz unutrašnjosti kapsule Orion, koje je fokusirane na Mesec, a ne samo na blistavi prizor Zemlje.
Dok su astronauti snimali fotografije Zemlje sa misije Artemis II, prikazivale su perspektive naše planete koje ljudsko oko nije videlo još od vremena kada su astronauti poslednji put napustili Zemljinu orbitu tokom Apolo programa. Na trećem danu misije, Zemlja se videla kao srp, a posada je uživala u svakodnevnom životu u svemiru, što su delili putem kontinuiranog prenosa NASA-e.
Jedna od novih fotografija, obasjana zelenkastim svetlom, prikazuje Džeremija Hansena iz Kanadske svemirske agencije dok posmatra kroz prozor Oriona. U tom trenutku, Kristina Koh čita sa tableta, dok Hansen uživa u prizoru napolju. Ova misija, kao i prethodna Artemis I iz 2022. godine, pruža brojne prilike za selfije, s obzirom na to da su solarni paneli letelice Orion opremljeni kamerama koje snimaju visoke rezolucije.
Tokom rutinske spoljne inspekcije Oriona drugog dana misije, astronauti su dobili jedinstvenu perspektivu kapsule u svemirskom okruženju. Sledeća ključna etapa misije će biti let u pravcu tamne strane Meseca, što će ih odvesti dublje u svemir nego bilo koja prethodna kosmička misija.
Uzbuđenje među astronautima je veliko, a Lori Glejz, pomoćnica administratora NASA-ine misije za razvoj istraživačkih sistema, je naglasila da su svi spremni za prvi prelet Meseca u poslednjih 50 godina. Dok su misije Apolo 1960-ih i 70-ih godina letele stotinak kilometara iznad lunarne površine, posada Artemis II će prići Mesecu na nešto više od 6.400 kilometara, omogućavajući im da vide kompletnu, sfernu Zemljinog prirodnog satelita, uključujući regione blizu oba Mesečeva pola.
Ova misija predstavlja značajan korak ka ponovnom istraživanju Meseca i postavljanju temelja za buduće ljudske misije na Mars. Fotografije koje su astronauti snimili ne samo da su vizuelno spektakularne, već i naučno važne, jer pružaju nove uvide u geološku istoriju Meseca i njegovu ulogu u razumevanju naše planete.
Posada misije Artemis II takođe se suočava sa izazovima koje donosi boravak u svemiru, uključujući fizičke i psihološke aspekte života u zatvorenom prostoru. Tokom misije, astronauti su u stalnoj komunikaciji sa kontrolom misije, a njihovi komentari i interakcije pružaju dragocene informacije o tome kako se pripremaju za buduće misije.
U svetlu ovih dostignuća, Artemis II ne samo da obeležava povratak ljudi na Mesec, već takođe postavlja osnovu za buduće istraživanje svemira. Ova misija je deo šire strategije NASA-e da istraži mogućnosti ljudskih misija na Mars i druge udaljene destinacije u solarnoj sistemu. Sa svakim novim snimkom i otkrićem, astronauti misije Artemis II nas podsećaju na beskrajne mogućnosti koje svemir pruža i inspiraciju koju donosi istraživanje.
