Tokom 2025. godine, pravila putovanja širom Evrope su se značajno promenila, a promene su obuhvatile sve aspekte putovanja, od graničnih kontrola do novih taksi i pooštrenih pravila za ponašanje turista. Kako bi se očuvala ravnoteža između lokalnog stanovništva i posetilaca, mnoge destinacije su uvele nova pravila i propise.
Jedna od najznačajnijih promena je uvođenje Sistema ulaska/izlaska (EES) u Evropskoj uniji. Ovaj sistem omogućava elektronsku obradu biometrijskih podataka putnika, čime se eliminiše potreba za pečatiranjem pasoša. Putnici izvan EU koji prelaze spoljne granice Šengena biće obavezni da dostave svoje podatke, uključujući otiske prstiju i fotografije, što će pomoći u identifikaciji osoba koje prekoračuju vizu i suzbijanju ilegalne migracije.
Iako se EES očekivao da postane operativan do aprila 2026. godine, početne faze su se suočile sa brojnim problemima, što je dovelo do odlaganja njegovog punog funkcionisanja. Na primer, planirano je da se pokretanje sistema u britanskoj luci Dover odloži do 2026. godine kako bi se izbegli saobraćajni problemi tokom božićnih praznika.
Osim toga, Evropski sistem za putne informacije i odobrenje (ETIAS) takođe je odložen do kraja 2026. godine. Ovaj sistem će zahtevati od turista iz zemalja bez viza da popune onlajn formular pre ulaska u šengensku zonu, uz naknadu od 20 evra. ETIAS odobrenje će omogućiti boravak do 90 dana u periodu od 180 dana i važiće tri godine.
U Velikoj Britaniji, elektronski sistem putne autorizacije (ETA) biće obavezan od februara 2026. godine. Turisti iz 85 zemalja koji trenutno ne zahtevaju vizu moraće da podnesu zahtev za digitalnu dozvolu za kratke boravke u Ujedinjenom Kraljevstvu, uz trošak od 16 funti.
Pored ovih administrativnih promena, troškovi putovanja su se povećali širom Evrope. Turisti su se suočili sa rastućim troškovima zbog inflacije, turističkih taksi i pooštrenih pravila za kratkoročni smeštaj. Mnoge popularne destinacije, uključujući Pariz i Barselonu, uvele su ograničenja za kratkoročni smeštaj kako bi sprečile povećanje cena za lokalno stanovništvo.
Cene su takođe porasle zbog noćnih turističkih taksi u zemljama kao što su Island, Španija i Norveška, kao i nastavka naplate za jednodnevne posetioce u Veneciji. Ove mere imaju za cilj da finansiraju turističku infrastrukturu i spreče preopterećenje u popularnim destinacijama.
Trend „kvalitetnog turizma“ postaje sve prisutniji, a zemlje se trude da privuku manji broj posetilaca koji troše više novca. Ipak, poskupljenja su pogodila i ljubitelje zimskih sportova, jer su ski-pasevi u Švajcarskoj, Austriji i Italiji poskupeli do 40% u odnosu na 2021. godinu.
U cilju suzbijanja neprimerenog ponašanja turista, mnoge evropske destinacije su pooštrile svoje propise. San Sebastijan je zabranio pušenje na plažama, dok je Albufeira u Portugalu uvela kazne za neprikladno oblačenje turista. U Francuskoj, putnici koji krše pravila mogu se suočiti sa kaznama do 20.000 evra, kao i zabranom ukrcavanja do četiri godine.
Zanimljivo je da se u okviru EU razmatraju i poboljšanja prava putnika, uključujući ukidanje naknada za kabinski prtljag i bolje kompenzacije za kašnjenje letova. Međutim, jak pritisak avio-industrije sprečava brze promene, a mnoge države članice EU pokušavaju da smanje prava putnika.
U zaključku, 2025. godina bila je godina značajnih promena u pravilima putovanja u Evropi. Sa strožim graničnim kontrolama, povećanim troškovima i novim pravilima koja se odnose na ponašanje turista, putnici će morati da se prilagode novim okolnostima kako bi uživali u putovanjima po Evropi.
