Osam beba rođeno je u Velikoj Britaniji koristeći revolucionarnu metodu koja uključuje DNK troje ljudi, sa ciljem da se spreči prenošenje teških i često smrtonosnih naslednih bolesti. Ova metoda kombinacije jajne ćelije i spermatozoida roditelja sa jajnom ćelijom žene donora razvijena je od strane britanskih naučnika. Zakonodavno je odobrena pre deset godina, ali su tek sada dostupni konkretni dokazi o njenoj efikasnosti u sprečavanju mitohondrijskih bolesti.
Mitohondrijske bolesti se obično prenose s majke na dete i ometaju proizvodnju energije u ćelijama, što može dovesti do teških invaliditeta, a u nekim slučajevima, i smrti novorođenčadi. Parovi koji su u riziku često su svesni da su njihova prethodna deca ili članovi porodice bili pogođeni ovom bolešću. Deca koja su začeta ovom metodom nasleđuju većinu DNK od svojih roditelja, dok oko 0,1 procenat genetskog materijala dolazi od žene donora. Iako je ta količina mala, može se preneti kroz generacije.
Porodice koje su koristile ovu metodu odlučile su da ostanu anonimne, ali su podelile svoja iskustva putem Centra za plodnost u Njukaslu. Jedna majka izjavila je: „Nakon godina neizvesnosti, ovaj tretman nam je vratio nadu – i onda nam je doneo bebu. Danas gledamo naše dete puno života i mogućnosti.“ Druga majka je dodala: „Naša mala porodica je sada potpuna. Emocionalni teret mitohondrijskih bolesti je nestao, a zamenili su ga nada, radost i duboka zahvalnost.“
Mitohondrije su ćelijske organele koje igraju ključnu ulogu u proizvodnji energije u telu. Kada ne funkcionišu ispravno, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući zatajenje srca, oštećenje mozga i mišićnu slabost. Procene pokazuju da se jedna od 5.000 beba rađa sa mitohondrijskom bolešću, a stručnjaci iz Njukasla veruju da bi ova inovativna tehnika mogla da se primeni na oko 20 do 30 slučajeva svake godine.
Kako mitohondrije isključivo prenose majke, ova metoda koristi genetski materijal oba roditelja i žene donorke koja donira zdrave mitohondrije. Nauka koja stoji iza ove metode razvijena je na Univerzitetu u Njukaslu, a specijalizovana služba unutar britanskog javnog zdravstva otvorena je 2017. godine. U laboratoriji, jajne ćelije majke i donorke oplode spermatozoidima oca, a zatim se pronukleusi – strukture koje sadrže DNK roditelja – ubacuju u embrion koji sadrži zdrave mitohondrije.
Dosadašnji rezultati su ohrabrujući. U izveštajima objavljenim u časopisu New England Journal of Medicine, navodi se da je 22 porodica prošlo kroz ovaj proces, što je dovelo do rođenja osam zdravih beba – četiri dečaka i četiri devojčice, uključujući jedan par blizanaca. Sve bebe su rođene bez znakova bolesti i postigle su očekivane razvojne faze. Zabeležen je jedan slučaj epilepsije koji se spontano povukao, kao i jedan slučaj nepravilnog srčanog ritma koji se uspešno leči.
Jedna od ključnih nepoznanica ostaje da li će se bolesne mitohondrije preneti na embrion. Rezultati su pokazali da u pet slučajeva nisu bile prisutne, dok su u tri slučaja prisutne bile defektne mitohondrije u malim procentima, daleko ispod granice potrebne za razvoj bolesti. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se razumelo ovo pitanje.
Velika Britanija je postala prva zemlja koja je 2015. godine zakonski omogućila rađanje dece sa genetičkim materijalom troje ljudi. Ova metoda izaziva polemike, jer deca rođena ovom tehnikom imaju mali procenat DNK treće osobe. Mnogi stručnjaci podržavaju naučne iskorake u pravcu iskorenjivanja naslednih bolesti, dok neki smatraju da se time previše meša u prirodne procese, potencijalno otvarajući put ka „dizajnerskim bebama“.
Profesor ser Dag Ternbul iz Njukasla ističe da je Velika Britanija jedino mesto na svetu gde je ovo moglo da se dogodi zahvaljujući vrhunskoj nauci i zakonskoj podršci. Ova inovativna metoda može doneti nadu mnogim porodicama koje su se suočavale s teškim mitohondrijskim bolestima.
