Naučnici su nedavno otkrili novu vrstu koale, koja je živeća pre oko 28.000 godina u zapadnim delovima Australije. Ova otkrića su izazvala veliku pažnju, s obzirom na to da su fosili ove vrste pronađeni pre više od jednog veka, ali su sve do sada pogrešno klasifikovani kao savremene koale.
Preokret u istraživanju dogodio se kada je Muzej Zapadne Australije dobio na poklon savršeno očuvanu lobanju, koja je pronađena u pećini Mundajn. Istraživači su primetili neobičnu anatomsku karakteristiku lobanje: duboke brazde na gornjoj vilici, odmah ispod očiju, što savremene koale nemaju. Ova karakteristika je bila ključna za identifikaciju nove vrste.
Nova vrsta koale dobila je ime Phascolarctos sulcomaxilliaris, što u prevodu znači koala sa brazdastom vilicom. Naučnici smatraju da su ove brazde bile oslonac za snažne mišiće lica, što je ovoj koali verovatno omogućavalo da žvaće čvršće biljke ili da ima izuzetno razvijeno čulo mirisa u poređenju sa današnjim rođacima.
Analiza kostiju udova sugeriše da je ova drevna koala imala duže i tanje noge, što ukazuje na to da je bila „sportski“ građena i vitkija, za razliku od današnjih koala koje su poznate po svojoj zdepastoj građi. Ova nova saznanja mogu promeniti naše razumevanje evolucije ovih životinja i njihovih prilagodbi na različite uslove života.
Istraživanje objavljeno u „Royal Society Open Science“ otkriva i tužan razlog za nestanak ove vrste koale. Pre oko 28.000 godina, klima u Australiji se drastično promenila, postajući ekstremno suva i hladna. Eukaliptusove šume, koje su jedini izvor hrane za koale, gotovo su potpuno nestale, smanjujući se na samo pet procenata prvobitne teritorije. Bez hrane i pogodnog staništa, ova „vitka koala“ nije mogla preživeti.
Ovo otkriće takođe naglašava važnost muzejske zbirke širom sveta, koje mogu sadržati mnoge tajne. Vođa istraživačkog tima, Keni Travujon, izjavio je da su decenijama verovali da se radi o jednoj vrsti, jer su imali samo fragmente zuba. Tek kada su dobili celu lobanju, shvatili su da su u pitanju potpuno drugačije životinje.
Australija je nekada bila dom za najmanje četiri različite vrste koala, uključujući i džinovsku verziju koja je bila duplo veća od današnjih koala. Ovo novo otkriće može nam pomoći da bolje razumemo kako su se ove životinje prilagođavale ili, u nekim slučajevima, gubile bitku sa dramatičnim klimatskim promenama.
Pored toga, istraživači su istakli da je prilagođavanje ovih životinja na promene u okruženju ključno za razumevanje njihove evolucije. Kako se klima menja, tako i vrste koje žive u toj sredini moraju da se prilagode ili nađu nove načine preživljavanja. Ova nova vrsta koale može poslužiti kao primer kako su se određene vrste razvijale da bi se nosile sa izazovima svog okruženja.
U svetlu ovih saznanja, važno je napomenuti da se naša razumevanja i percepcije prirode i njene raznolikosti stalno menjaju. Svako novo otkriće, poput Phascolarctos sulcomaxilliaris, dodaje sloj kompleksnosti našoj slici o svetu.
Otkrivena vrsta koale može pružiti nove uvide u biologiju i ekologiju ovih životinja, a takođe može poslužiti kao motivacija za dalje istraživanje i očuvanje prirodnih staništa. Očuvanje biodiverziteta je ključno, ne samo za očuvanje vrsta, već i za razumevanje našeg mesta u ekosistemu.
