U Beogradu se sutra nastavlja suđenje pripadnicima organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, optuženim za niz teških krivičnih dela, uključujući sedam ubistava, otmice, silovanje, kao i nelegalnu trgovinu narkoticima i oružjem. Suđenje se odvija pred Specijalnim sudom, a postoje indicije da bi moglo doći do odlaganja glavnog pretresa, što se dogodilo i prošlog petka. Tada je advokat Veljka Belivuka, Dejan Lazarević, podneo krivične prijave protiv članova sudskog veća i tužioca, kao i zahteve za njihovo izuzeće.
Ova situacija je rezultat suđenja za zločine počinjene u Grčkoj 2020. godine, kada su ubijeni Igor Deddović i Stevan Stamatović u Atini, kao i Alan Kožar i Damir Hadžić na Krfu. U oba slučaja, kao i u trenutnom suđenju, optužen je Belivuk i njegovi najbliži saradnici. Predsednica sudskog veća, Slađana Marković, izrazila je sumnju da se zahtevi za izuzeće i krivične prijave podnose s ciljem odugovlačenja postupka i odlaganja prikazivanja „skaj“ poruka.
Belivuku i njegovim saradnicima trenutno se sudi u tri različita postupka. Pored optužbi za ubistva, u toku je i glavni pretres za pranje novca stečenog od kriminala, u kojem su optužene i Belivukova supruga Bojana, kao i njegova tašta. U sutrašnjem glavnom pretresu očekuje se predstavljanje dodatnih dokaza koje je predložilo Javnotužilaštvo za organizovani kriminal, uključujući fotografije i prepiske između članova grupe.
Prema optužnici, članovi grupe su oteli i ubili Zdravka Radojevića, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Mihajlovića, Nikolu Mitića, Milana Ljepoju, Lazara Vukićevića i Gorana Veličkovića Goksija. Većina žrtava, prema navodima, odvožena je u kuću užasa u Ritopeku, gde su mučeni i ubijani u specijalnoj sobi, nazvanoj „klanica“. Njihovi ostaci su potom mleti i sklanjani u džakove, koji su se bacali u Dunav.
Ovo suđenje je ponovljeni postupak, s obzirom na to da je prethodni predsednik krivičnog veća otišao u penziju. Većina optuženih negira krivicu i bilo kakvu povezanost s ovim monstruoznim zločinima. Marko Miljković, jedan od optuženih, tvrdi da su žrtve „žive i u bekstvu“, iako postoje DNK tragovi koji ukazuju na suprotno, a nema obdukcionih nalaza o njihovoj smrti.
Nasuprot onima koji negiraju, trojica bivših Belivukovih saradnika su sklopila sporazum sa Tužilaštvom, priznajući svoje učešće u ubistvima i opisujući strašne detalje likvidacija. U zamenu za manje kazne, Bojan Hrvatin, Srđan Lalić i Nikola Spasojević su otkrili kako je funkcionisala ova kriminalna grupa, uključujući tehnike mamljenja, mučenja i ubijanja žrtava.
Tužilaštvo, kao i izjavama ovih trojice saradnika, navodi da je Belivukova grupa bila povezana sa „kavačkim klanom“. Ovaj aspekt suđenja dodatno komplikuje veću sliku organizovanog kriminala u regionu, a javnost s nestrpljenjem očekuje ishod ovih postupaka.
U međuvremenu, suđenje nastavlja da privlači pažnju medija i javnosti, s obzirom na brutalnost zločina i složenost slučaja. Čini se da će se tokom sutrašnjeg glavnog pretresa ponovo raspravljati o pravnim manevrima i mogućim odlaganjima, dok se istovremeno otkrivaju nove informacije o delovanju ove kriminalne grupe. U svakom slučaju, slučaj Veljka Belivuka ostaje jedna od najznačajnijih pravnih borbi u Srbiji, koja će verovatno imati dugoročne posledice na borbu protiv organizovanog kriminala u zemlji.
