Nova studija ukazuje na to da prekomerno korišćenje ekrana može povećati rizik od emocionalnih i socijalnih problema kod dece. Istraživanje je pokazalo da mališani koji već imaju psihičke nelagodnosti često pronalaze utočište u digitalnom svetu, što dodatno pogoršava njihovu situaciju. Deca koja provode previše vremena uz ekrane su sklonija razvoju emocionalnih problema i problematičnog ponašanja, što ih može navesti da se još više povuku u virtuelni svet.
Roditelji i prosvetni radnici su već dugo zabrinuti zbog uticaja ekrana na mentalno zdravlje dece. Pametni telefoni, tableti i gejmerske konzole postali su nezaobilazni deo svakodnevice, a roditeljima je sve teže da postave granice. Nova studija, koja je obuhvatila skoro 293.000 dece, pokušava da preciznije prikaže uticaj prekomernog vremena provedenog ispred ekrana na raspoloženje i ponašanje mališana. Istovremeno, istraživanje se bavi pitanjima kako roditelji mogu prekinuti „začarani krug“ između ekrana i dečjeg zdravlja.
Studija, objavljena u časopisu Psychological Bulletin, predstavlja metaanalizu 117 ranijih istraživanja fokusiranih na decu uzrasta do 10 godina. U toku istraživanja pratilo se korišćenje društvenih mreža, video igara, televizije i online domaćih zadataka, a beležene su pojave poput agresivnosti, anksioznosti i niskog samopouzdanja. Zaključeno je da deca koja više vremena provode na ekranima imaju veći rizik od problema u ponašanju, kao što su vikanje, udaranje i prkos odraslima, ali i unutrašnjih teškoća poput povlačenja iz društva i osećaja tuge ili beznađa.
Zanimljivo je da su deca sa postojećim emocionalnim problemima češće posezala za ekranima, što može biti mehanizam suočavanja sa stresom. Istraživanje je takođe pokazalo razlike između dečaka i devojčica. Devojčice su sklonije razvoju emocionalnih i ponašajnih problema nakon povećanog korišćenja ekrana, dok dečaci češće koriste ekrane kao način suočavanja sa svojim već postojećim problemima.
Neke aktivnosti na internetu su se pokazale štetnijima od drugih. Na primer, igranje video igara je imalo jaču povezanost sa emocionalnim i ponašajnim problemima. Međutim, izloženost nasilnom sadržaju nije pokazala dodatni faktor rizika. Važno je napomenuti da studija ne tvrdi da vreme provedeno ispred ekrana direktno izaziva probleme, već da postoji povezanost između ta dva faktora. Kako je istakao Majkl Noetel, jedan od autora studije, ovo je najbliže što možemo doći do uzročne veze bez isključivanja ekrana hiljadama dece u kontrolisanom eksperimentu.
Noetel takođe naglašava da se ne mogu u potpunosti isključiti drugi uticaji, poput stilova roditeljstva, koji mogu oblikovati navike u korišćenju ekrana i emocionalno stanje deteta. Roberta Vaskonselos, glavna autorka studije, naglašava važnost promišljenog pristupa u upravljanju vremenom koje deca provode ispred ekrana. Preporuke za korišćenje ekrana treba da se zasnivaju ne samo na vremenskom ograničenju, već i na kvalitetu sadržaja i prirodi online interakcija među decom.
Istraživači takođe upozoravaju na rizične aktivnosti poput prekomernog gejminga, koje mogu imati izraženiji negativan uticaj na razvoj deteta. Potrebno je razviti pametnije smernice koje će pomoći roditeljima da bolje upravljaju ovim pitanjem i da zaštite emocionalno i mentalno zdravlje svoje dece. U svetlu ovih saznanja, od suštinskog je značaja da se pristupi problemu korišćenja ekrana sa pažnjom i razumevanjem, kako bi se deci omogućilo zdravije odrastanje.
