Američko Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo nove smernice za ishranu, koje se značajno razlikuju od prethodnih preporuka, predstavljajući savremenu prehrambenu piramidu. Ove smernice, objavljene 7. januara, naglašavaju važnost proteina i zdravih masti, dok smanjuju značaj žitarica, što je suprotno dosadašnjim savjetima.
Na konferenciji u Beloj kući, portparolka Karolin Livit istakla je da su nove smernice deo obećanja predsednika Donalda Trampa i ministra zdravlja Roberta F. Kenedija Mlađeg da će „Ameriku učiniti ponovo zdravom“. Kenedi je naveo da su ovo „najznačajnije promene u saveznim pravilima ishrane u istoriji“.
Nova prehrambena piramida predstavlja obrnutu verziju prethodnog modela. Prethodno, piramida je naglašavala žitarice kao osnovu ishrane, dok su sada proteini, mlečni proizvodi, zdrave masti, voće i povrće na vrhu. Proteinska grupa, koja nije postojala kao posebna kategorija do 2011. godine, sada je odvojena i preporučeni unos je povećan na 1,2 do 1,6 grama po kilogramu telesne težine dnevno, dok je prethodni minimum bio 0,8 g/kg.
Promene su obuhvatile i pristup mastima. Ranije su se preporučivali smanjenja ili izbegavanje punomasnih mlečnih proizvoda i svih vrsta masti. Sada se preporučuje konzumacija tri porcije punomasnog mleka dnevno, a Kenedi je naglasio da Ministarstvo „okreće novu stranicu“ u vezi sa zasićenim mastima. Zdrave masti, uključujući zasićene, sada su na vrhu piramide zajedno sa proteinima i mlečnim proizvodima. Preporučuje se da zasićene masti ne čine više od 10% dnevnog unosa kalorija, ali se savetuje da dolaze iz prirodnih izvora, poput avokada.
Ministarstvo zdravlja ističe potrebu za smanjenjem unosa dodatog šećera, preporučujući ograničenje na maksimalno 10 mg po obroku. Promene se odnose i na konzumaciju alkohola, gde se više ne postavljaju numerička ograničenja, već se savetuje minimalizacija unosa.
Svake pet godina, u SAD se ažuriraju preporuke o ishrani, a dr. Jagoda Jorga, stručnjak za ishranu, ističe važnost ovih smernica u kontekstu javnog zdravlja. Ona naglašava da je cilj da se prekinu trendovi gojaznosti, s obzirom na to da više od 70% američke populacije ima problem sa povećanom težinom.
Diskusija o tome kakva bi trebala biti „srpska piramida ishrane“ takođe je značajna. Dr. Jorga smatra da bi trebalo da se fokusiramo na bolesti koje najviše muče srpsko stanovništvo, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes. Uzimajući u obzir lokalne navike i potrebe, bilo bi korisno razviti preporuke koje su prilagođene srpskom kontekstu.
U zaključku, nova prehrambena piramida u SAD naglašava važnost proteina i zdravih masti, dok se žitarice pomeraju na dno. Ove promene mogu imati značajan uticaj na javno zdravlje, a slične inicijative bi mogle biti korisne i u drugim zemljama, uključujući Srbiju, gde je važno razviti lokalizovane smernice o ishrani koje uzimaju u obzir specifične zdravstvene probleme i prehrambene navike.
