Tim naučnika iz Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC) u saradnji sa Univerzitetskom bolnicom Dekseus otkrio je značajan trenutak u razvoju ljudskog života – proces implantacije ljudskog embriona u matericu. Ovo istraživanje, koje je objavljeno u časopisu „Science Advances“, pruža prvi direktan uvid u to kako se embrion „ukopava“ u tkivo materice, što bi moglo imati dalekosežne posledice za razumevanje fertiliteta i trudnoće.
Samuel Ohosnegros, vodeći autor studije, naglašava da je implantacija jedan od glavnih izazova u ljudskoj reprodukciji. Iako su naučnici već stekli značajno znanje o razvoju embriona, postoji mnogo toga što još uvek nije poznato. Do sada je bilo moguće posmatrati embrione samo tokom prvih nekoliko dana nakon oplodnje, pre nego što započne proces implantacije. Nakon tog trenutka, većina istraživanja oslanjala se na podatke dobijene iz životinjskih modela, što nije moglo u potpunosti da objasni specifičnosti ljudskog razvoja.
U ovom istraživanju, tim je razvio gel-matricu koja imitira spoljašnji sloj tkiva materice. Ova matrica, koja je uglavnom sačinjena od kolagena i drugih proteina, omogućila je naučnicima da mikroskopski zabeleže proces implantacije ljudskog embriona. Poređenje sa embrionima miševa otkrilo je važne razlike u načinu na koji se embrioni ugnežde. Dok se embrion miša širi i ostaje na površini matrice, ljudski embrion odmah počinje da prodire i usađuje se u tkivo.
Ova razlika ukazuje na to da je ljudski embrion znatno jači i invazivniji u procesu implantacije. Iako je još mnogo nepoznanica o tome kako ljudski embrion uspeva tako agresivno da prodre u matericu, naučnici veruju da će njihova otkrića doprineti boljem razumevanju uzroka neuspešne implantacije, koja je česta pojava. Statistika pokazuje da samo oko 30% embriona, bilo da je došlo do oplodnje prirodnim putem ili vantelesnom oplodnjom, dovodi do rođenja deteta. Većina neuspeha dešava se upravo u fazi implantacije ili neposredno nakon nje.
Razumevanje procesa implantacije može pružiti ključne informacije za prevenciju spontanih pobačaja i unapređenje tretmana plodnosti. Istraživači planiraju da nastave sa detaljnim proučavanjem ovog procesa i da standardizuju materijale koje koriste, kako bi i drugi timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros je posebno naglasio važnost donacija embriona od strane pacijenata, bez kojih bi ovo istraživanje bilo nemoguće.
Značaj ovog istraživanja leži ne samo u novim saznanjima o ljudskoj reprodukciji, već i u potencijalu da se razviju bolji tretmani za plodnost. Kao što je Ohosnegros rekao, zahvaljujući velikodušnosti pacijenata koji su donirali embrione za nauku, istraživači su dobili priliku da proučavaju proces koji je ključan za ljudski opstanak.
U budućnosti, naučnici se nadaju da će ova otkrića pomoći mnogim porodicama koje se bore sa problemima plodnosti, nudeći im nova rešenja i strategije za uspešnu trudnoću. Ovaj istraživački projekat može da označi prekretnicu u razumevanju ljudske reprodukcije i postaviti temelje za nove metode koje bi mogle da spase mnoge trudnoće koje se prekinu u ranim fazama.
U svakom slučaju, ovo istraživanje predstavlja značajan korak napred u razumevanju kako se ljudski život razvija od samog početka i kako možemo poboljšati šanse za uspešnu trudnoću. Naučnici će nastaviti sa radom na ovom polju, sa nadom da će njihova otkrića pomoći u rešavanju problema plodnosti koji pogađaju mnoge parove širom sveta.
