Nova vlada Češke, predvođena premijerom Andrejom Babišem iz stranke ANO, donela je važne odluke na svojoj prvoj sednici u punom sastavu. Naime, vlasti su odlučile da odbace Evropski pakt o migracijama i plan trgovine emisijama ETS2, što bi moglo dovesti do tenzija sa institucijama Evropske unije, kako izveštava Rojters.
Ova odluka je rezultat kritike koju je nova vlada iznela prema trenutnoj politici EU u vezi sa migracijama i sistemom trgovine emisijama. Stranka ANO, u saradnji sa desničarskim koalicionim partnerima, ističe da su ovi planovi nepovoljni za Češku. Očekuje se da će ETS2, koji stupa na snagu 2028. godine, značajno povećati cene energenata za domaćinstva u Češkoj, što bi moglo ugroziti konkurentnost domaće industrije.
Evropski pakt o migracijama i azilu bio je tema rasprave u EU već duže vreme, ali nova češka vlada smatra da trenutna rešenja ne odgovaraju potrebama zemlje. Odbijanjem ovog pakta, Češka se pridružuje drugim državama članicama koje su skeptične prema pristupu EU u vezi sa migracijama.
Pored toga, plan ETS2 je izazvao zabrinutost među industrijalcima i potrošačima u Češkoj. Mnogi smatraju da bi dodatni troškovi mogli poskupeti energiju i smanjiti konkurentnost u odnosu na druge evropske zemlje. Ova situacija može dovesti do daljih razgovora unutar EU, s obzirom na to da se zemlje članice suočavaju sa različitim interesima i potrebama kada su u pitanju pitanja migracija i klimatskih promena.
Babišova vlada je, očigledno, odlučna da se distancira od trenutnih politika EU, a ovaj potez može imati dalekosežne posledice po odnose Češke sa Briselom. Kritika aktuelnih evropskih politika dolazi u trenutku kada su mnoge zemlje EU pod pritiskom da nađu zajednički pristup za rešavanje problema migracija, kao i da se suoče sa izazovima klimatskih promena.
Češke vlasti naglašavaju da je potrebno pronaći rešenja koja će biti u skladu sa nacionalnim interesima, a ne samo sa opštim ciljevima EU. U tom smislu, odbacivanje ETS2 i pakta o migracijama može se smatrati pokušajem da se zaštiti domaća ekonomija i socijalna stabilnost.
U narednim mesecima, očekuje se da će se ova pitanja dalje raspraviti na nivou EU, a Češka će verovatno biti u središtu debata o budućnosti evropske politike prema migracijama i klimatskim promenama. Ova situacija takođe može otvoriti vrata za druge zemlje članice koje su nezadovoljne trenutnim politikama EU da iznesu svoje stavove i potencijalno preispitaju svoje obaveze prema Uniji.
Odnos Češke sa EU može se dodatno zakomplikovati ukoliko se nastave ovakvi potezi. Pitanje je kako će Brisel reagovati na odbijanje Češke da se pridruži zajedničkim evropskim politikama, a može se očekivati da će se uslediti dijalozi i pregovori koji će pokušati da pomire različite interese među članicama.
U svakom slučaju, Češka se suočava sa izazovom kako da balansira svoje nacionalne interese sa obavezama prema Evropskoj uniji. Ovaj korak nove vlade može biti signal za promene u pristupu EU prema pitanjima koja se tiču migracija i klimatskih promena, a takođe može poslužiti kao uzor drugim zemljama koje osećaju sličan otpor prema aktuelnim politikama Unije.
