Lorens Votkins je čovek koji je zaradio svetski rekord za najduže lično ime, koje se sastoji od neverovatnih 2.253 reči. Ovaj 60-godišnji penzionisani čuvar iz Oklanda, Novi Zeland, je ime izgovarao punih 20 minuta, što je njegova svakodnevna borba sa identitetom i imenom koje je sam sebi odabrao. Njegovo ime je toliko dugo da je na njegovom venčanju 1991. godine matičar morao da unapred snimi njegovo ime kako bi ga mogao izgovoriti bez prekida.
Rođen kao Lorens Gregori Votkins 1965. godine, Votkins je od malih nogu bio fasciniran čudnim i neobičnim stvarima, što ga je dovelo do emisije „Verovali ili ne“ i Ginisove knjige rekorda. Kako je odrastao, njegov interes se pretvorio u želju da i on postane deo ove knjige rekorda. Iako nije imao neki poseban talent, odlučio je da se upusti u avanturu stvaranja najdužeg imena na svetu.
Ideja o dugom imenu nije bila samo nerealna zamisao; Votkins je proveo mesec dana kreirajući svoje novo ime. Njegova inspiracija dolazila je iz različitih izvora, uključujući latinska i staroengleska imena, poznate ličnosti, kao i knjige i rečnike. Iako nije imao maorske korene, poštovao je kulturu naroda Novog Zelanda, što se odrazilo u njegovom imenu.
Nakon što je njegovo ime otkucano na šest stranica, Votkins je 1990. godine podneo zvaničan zahtev za promenu imena. Njegov zahtev je u početku odbijen zbog neobičnosti imena, ali je uspeo da ga dobije nakon što je odlučio da tuži državu. Okružni sud u Oklandu prihvatio je njegov zahtev, a zatim je Votkins dobio sertifikat Ginisove knjige rekorda 1992. godine za najduže hrišćansko ime, koje je imalo 2.310 reči.
Međutim, prošlog meseca, njegov rekord je revidiran i klasifikovan kao „najduže lično ime na svetu“ sa ispravljenim brojem od 2.253 reči. Votkins se u svakodnevnom životu potpisuje kao Lorens Alon Aloj Votkins V, što označava da je peta generacija u svojoj porodici. Njegovo puno ime zauzima sedam stranica na izvodu iz matične knjige rođenih, a njegov originalni pasoš zahtevao je dodatnih šest stranica zbog dužine imena.
Nakon što je Votkins pobedio pred Vrhovnim sudom, Novi Zeland je promenio zakone kako bi zatvorio mogućnost za druge da usvoje slične neobične nazive. Danas je zabranjeno usvajanje imena koja uključuju zvanične titule, uvredljive izraze, brojeve, simbole ili bilo šta što je duže od 70 karaktera, uključujući razmake.
Votkinsova priča je fascinantan primer ljudske izdržljivosti i kreativnosti. Njegovo neobično ime nije samo lična karakteristika, već i simbol njegove borbe da ostavi trag u svetu koji često favorizuje konvencionalnost. Njegova sposobnost da izdrži izazove povezane sa svojim imenom, kao što su dugi procesi registracije i prepoznavanja, pokazuje koliko je važno slediti svoje snove, bez obzira na prepreke.
U današnjem svetu, gde mnogi ljudi traže načine da se istaknu, Votkins predstavlja inspiraciju. Njegova posvećenost stvaranju jedinstvenog identiteta kroz ime može da motiviše druge da razmišljaju van okvira i da se bore za ono u što veruju, bez obzira na to koliko neobično ili teško to može izgledati. Njegova priča takođe otvara diskusiju o identitetu, kulturnim normama i ličnoj slobodi, postavljajući pitanja o tome kako imena oblikuju našu percepciju sebe i drugih.
