Ilva Engstrom, potpredsednica Kraljevske švedske akademije nauka, koja je zadužena za dodelu Nobelovih nagrada za hemiju, fiziku i ekonomiju, nedavno je izjavila da su potezi administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa bili nepromišljeni. Ove reči dolaze u vreme kada se sve više analitičara i naučnika osvrće na politike koje su se sprovodile tokom Trampovog mandata, a posebno na njihovu dugoročnu održivost i uticaj na globalne naučne zajednice.
Trampova administracija, koja je trajala od 2017. do 2021. godine, bila je obeležena brojnim kontroverzama, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu. Mnogi od njegovih poteza, kao što su povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma i smanjenje finansiranja naučnih istraživanja, izazvali su oštre kritike iz redova naučne zajednice. Engstromova je naglasila da su ovi potezi potencijalno štetni ne samo za američku nauku već i za globalnu saradnju u istraživanju i inovacijama.
Jedan od najistaknutijih trenutaka Trampove administracije bio je povlačenje iz Pariskog sporazuma 2017. godine, što je izazvalo veliku zabrinutost među naučnicima i aktivistima za zaštitu životne sredine. Ovaj sporazum, koji je potpisan 2015. godine, imao je za cilj da smanji globalno zagrevanje i poboljša klimatsku otpornost. Engstromova je ukazala na to da je ovaj korak značajno umanjio napore u borbi protiv klimatskih promena, što može imati dugoročne posledice po zdravlje planete.
Pored toga, Trampova administracija je takođe smanjila budžet za istraživanje i razvoj u mnogim ključnim oblastima, uključujući zdravstvo i energiju. Ova smanjenja su dovela do smanjenja broja grantova za istraživače i akademske institucije, što je otežalo napredak u važnim naučnim oblastima. Engstromova je istakla da su ovakvi potezi mogli da odvrate mlade naučnike od izbora karijere u istraživačkim poljima, što bi moglo imati dalekosežne posledice za budućnost nauke i inovacija.
U isto vreme, Trampova administracija je bila poznata po svom stavu prema imigraciji, što je dodatno otežalo situaciju. Mnogi talentovani naučnici iz celog sveta, koji su želeli da dođu u SAD i doprinesu naučnim istraživanjima, našli su se suočeni sa strožim viznim pravilima i smanjenim mogućnostima za rad u američkim institucijama. Engstromova je naglasila da je otvorenost prema talentima iz drugih zemalja ključna za inovaciju i naučni napredak, te da su ovi restriktivni zakoni mogli da dovedu do gubitka vrednih resursa i znanja.
Iako je Trampova administracija bila podložna kritikama, neki analitičari tvrde da su određeni aspekti njegovih politika doneli pozitivne promene, poput povećanja budžeta za vojne istraživačke projekte i unapređenja tehnologija u odbrambenoj industriji. Međutim, Engstromova upozorava da su ovi pozitivni aspekti često dolazili na račun drugih važnih oblasti, kao što su zdravstvo i ekologija, koje su od suštinskog značaja za održivost društva.
U zaključku, potezi Trampove administracije prema nauci i istraživanju ostavili su dubok trag na američku i globalnu naučnu zajednicu. Kritike poput onih Ilve Engstrom služe kao podsećanje na važnost promišljenih politika koje podržavaju nauku, inovacije i međunarodnu saradnju. U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, od klimatskih promena do zdravstvenih kriza, neophodno je da se vlade posvete podršci naučnih istraživanja i stvaranju okruženja koje podstiče kreativnost i saradnju među naučnicima. Ova podrška nije samo od vitalnog značaja za napredak nauke, već i za opstanak čovečanstva u 21. veku.
