Predsednik Skupštine Grada Beograda, Nikola Nikodijević, položio je venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, u okviru svečane ceremonije posvećene Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta. Ova ceremonija se održava 27. januara svake godine, u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe 1945. godine oslobodile Aušvic, jedan od najzloglasnijih koncentracionih logora u istoriji, gde je stradalo više od milion ljudi, većinom Jevreja.
Nikodijević je naglasio značaj sećanja na sve žrtve Holokausta, uključujući Jevreje, Srbe i Rome, koji su stradali tokom nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu. Istakao je da Beograd i Srbija imaju bogatu tradiciju negovanja kulture sećanja, dodajući da je 2014. godine doneta odluka da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Ovaj datum se svake godine obeležava polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde se nalazi i Memorijalni centar.
Nikodijević je takođe podsetio na odluku gradskog parlamenta iz 2021. godine, prema kojoj je leva obala Save, od mosta Gazela do Brankovog mosta, dobila naziv Obala jasenovačkih žrtava. Ove inicijative su deo šireg napora da se očuva sećanje na stradale i da se obrazovanje o Holokaustu i antifašističkoj tradiciji prenese na mlađe generacije.
On je naglasio da je važno da istorija služi kao opomena čovečanstvu, kako bi se sprečilo ponavljanje grešaka iz prošlosti. „Mi ćemo se i dalje truditi da prošlost čuvamo od zaborava i da sve generacije obrazujemo u duhu naše antifašističke tradicije“, rekao je Nikodijević.
Na ceremoniji su prisustvovali i drugi visoki zvaničnici, uključujući savetnika predsednika Srbije, Milorada Veljovića, ministra spoljnih poslova Marka Đurića, ministra za evropske integracije Nemanju Starovića, kao i predstavnike Narodne skupštine, Grada Beograda i AP Vojvodine. Takođe su bili prisutni ambasadori različitih zemalja, predstavnici vojske i diplomatskog kora, kao i članovi jevrejske i romske zajednice u Srbiji, potomci žrtava i preživeli.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se u znak sećanja na stradanje miliona ljudi tokom Drugog svetskog rata, a posebno na događaje u Aušvicu. Ovaj logor je bio mesto koje se smatra simbolom najstrašnijih zločina protiv čovečnosti, gde je, prema nekim procenama, ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih je oko 90 procenata bilo Jevreja.
Ujedinjene nacije su 1. novembra 2005. godine usvojile Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da se 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kako bi se podigla svest o značaju sećanja i obrazovanja o ovom mračnom poglavlju u istoriji. Pored međunarodnog datuma, u različitim zemljama postoje nacionalni datumi sećanja, kao što je 22. april u Srbiji, koji takođe služi za odavanje počasti žrtvama Holokausta.
Ove ceremonije i odluke imaju za cilj da osiguraju da se sećanje na žrtve Holokausta ne zaboravi i da se buduće generacije obrazuju o važnosti tolerancije, poštovanja ljudskih prava i sprečavanja mržnje. U tom smislu, održavanje ovakvih događaja je od suštinske važnosti za očuvanje kulture sećanja i borbu protiv antisemitizma i svih oblika diskriminacije.
