Najskuplji kvadrat stana prodat je prošle godine po ceni od 11.811 evra u prestižnom naselju „Beograd na vodi“, dok je najviša suma koja je izdvojena za jedan stan iznosila 2.575.000 evra. Ove informacije objavio je Republički geodetski zavod (RGZ), koji redovno objavljuje podatke na osnovu sklopljenih kupoprodajnih ugovora.
Osim stanova, tržište nekretnina u Beogradu obeleženo je i prodajom najskuplje kuće koja je prodata na Savskom vencu za 4.000.000 evra. Takođe, ističe se da je najskuplje garažno mesto u gradu plaćeno 73.000 evra na Vračaru. Međutim, zanimljivo je da najskuplja nekretnina u Srbiji nije stan ili vila, već njiva u Vojvodini. Naime, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u 2024. godini postignuta je za njivu na teritoriji opštine Sombor, koja je prodata za 8,15 miliona evra.
Kada je reč o poslovnim prostorima, najskuplji kvadrat prodat je na teritoriji beogradske opštine Savski venac po ceni od 12.969 evra. Najviša postignuta cena za poslovni prostor iznosila je 3.098.790 evra. Ovi podaci svedoče o dinamičnom tržištu nekretnina u glavnom gradu Srbije, koje beleži značajan rast.
Prema podacima RGZ-a, ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prošloj godini iznosila je 7,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 15% u odnosu na 2023. godinu. Ukupan broj kupoprodajnih ugovora dostigao je 126.787, što je povećanje od 4,2% u poređenju sa prethodnom godinom. Ovi trendovi ukazuju na povoljnu situaciju na tržištu, koja se očigledno oporavlja i raste.
Tržište stanova takođe je zabeležilo porast aktivnosti, što se može videti kroz rast broja kupoprodajnih ugovora od 12,8% i rast vrednosti tržišta od 21,1%. Cene stanova su u 2024. godini beležile umeren rast, koji je iznosio oko 5% na godišnjem nivou, što dodatno potvrđuje jačanje tržišta nekretnina.
Rast kreditne aktivnosti u sektoru nepokretnosti takođe je važan faktor koji je doprineo ovim trendovima. Naime, u 2024. godini zabeležen je rast kreditne aktivnosti, što je rezultat ranijeg ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Oko 10% ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je putem kredita, što je za 3 procentna poena više nego u 2023. godini. Većina ovih sredstava korišćena je za kupovinu stanova.
Iz RGZ-a navode da je u 22% ugovora o kupovini stanova zabeleženo kreditno plaćanje, što predstavlja porast u odnosu na 17% u prethodnoj godini. Ovi podaci sugerišu da su građani sve više spremni da se zadužuju za kupovinu nekretnina, što može biti znak poverenja u tržište i ekonomiju u celini.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu, beleži značajan rast i aktivnost, sa visokim cenama i interesovanjem kupaca. Ovaj trend može biti podstaknut povoljnim uslovima kreditiranja, kao i stabilnijom ekonomskom situacijom, što stvara optimizam među investitorima i kupcima nekretnina. U narednim godinama, očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti, uz mogućnost daljih prilika za ulaganje i razvoj u ovom sektoru.
