Viši sud u Beogradu donio je prvostepenu presudu kojom je Filip Veizović oslobođen optužbi za napad na službeno lice. Incident se dogodio 27. maja 2024. godine, oko jedan sat posle ponoći, u Bulevaru patrijarha Pavla u Topčideru, kada je saobraćajni policajac Vladimir Tasić pokušao da zaustavi Veizovića zbog prekršaja – preticanja preko pune linije. Međutim, Više tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je Veizović bio za volanom automobila koji je udario policajca.
Veizović je proveo 21 mesec u pritvoru, ali je nakon presude pušten na slobodu. Policajcu Tasiću su tom prilikom nanesene teške povrede i prelomi od kojih se još nije oporavio. Nakon udarca, automobil je nastavio dalje, a policija ga je pronašla napuštenog u Košutnjaku sat vremena kasnije. U blizini mesta nesreće uhvaćen je Veizović, dok je njegov prijatelj Andrej Jovičić, koji je bio pod dejstvom narkotika, dobio status svedoka. U vozilu su pronađena tri mobilna telefona, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Sudija Goran Ramić, obrazlažući presudu, istakao je da je nesporno utvrđeno da je policajac Tasić zadobio teške povrede i da ga je udario automobil marke „folcvagen polo“. U toku istrage, na volanu i menjaču automobila pronađeni su dominantni DNK tragovi Veizovića. Međutim, na volanu su takođe pronađena još dva mešana DNK traga, a na menjaču jedan. DNK veštak iz Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku je izjavio da nije moguće utvrditi kada je koji trag nastao, niti da li je Veizović poslednji vozio taj automobil baš te večeri.
Tri dana pre objave presude, sud je ponovo ispitao oštećenog Tasića, koji je izjavio da nije video ko je vozio automobil, niti može reći da li je vozač bio muškarac ili žena, koliko je osoba bilo u vozilu ili da li je bilo još nekoga osim vozača. Ova izjava dodatno komplikuje slučaj i ukazuje na to da dokazi nisu dovoljno čvrsti da potkrepe optužbu protiv Veizovića.
Oslobađajuća presuda izazvala je različite reakcije u javnosti. Mnogi smatraju da je pravda zadovoljena, dok drugi sumnjaju u sposobnost pravosudnog sistema da adekvatno procesuira slučajeve koji se tiču nasilja nad službenim licima. Ovaj slučaj takođe ukazuje na sve veći problem saobraćajnih nesreća u Srbiji, kao i na potrebu za strožim zakonima i kaznama za vozače koji krše pravila saobraćaja.
U Srbiji, bezbednost saobraćaja postaje sve važnija tema, s obzirom na to da se svake godine beleži veliki broj saobraćajnih nesreća, od kojih mnoge uključuju povrede ili smrt. Policija i zakonodavci rade na implementaciji mera koje bi mogle smanjiti broj nesreća, ali se suočavaju sa izazovima u sprovođenju tih zakona. U ovom slučaju, oslobađajuća presuda može poslužiti kao podsticaj za dalje rasprave o tome kako poboljšati bezbednost na putevima i zaštititi službena lica koja rade na očuvanju reda i zakona.
U konačnici, slučaj Filipa Veizovića postavlja važna pitanja o pravdi, odgovornosti i bezbednosti u saobraćaju. Dok se pravosudni sistem suočava sa kritikama i izazovima, važno je da se nastavi rad na unapređenju zakona i njihove primene kako bi se osigurala zaštita svih građana, a naročito onih koji su zaduženi za sprovođenje zakona. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih primera složenosti pravosudnog sistema i potrebe za stalnim unapređenjem i reformama.
