Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, povodom Međunarodnog dana nestalih lica, istakao je problem opstrukcije rešavanja pitanja nestalih Srba od strane vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini. On naglašava da ova situacija predstavlja prepreku za istinsku normalizaciju u regionu bivše Jugoslavije, koja ne može da se ostvari bez rasvetljavanja sudbine svih nestalih lica, kažnjavanja počinilaca zločina bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, kao i poštovanja svih žrtava.
Linta je izneo dva ključna razloga zbog kojih se opstrukcija nastavlja. Prvi je da bi razjašnjavanje sudbine nestalih lica dovelo u pitanje „lažni mit“ o srpskoj agresiji na Hrvatsku i BiH, kao i na Albance na Kosovu. Drugi razlog je vezan za pitanje procesuiranja masovnih ratnih zločina nad Srbima, što bi moglo da naruši postojeće narative o ratu.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, na prostoru bivše Jugoslavije još uvek se traga za oko 10.000 nestalih lica, pri čemu više od jedne trećine čine Srbi. Linta je naveo da je ekshumirano više od 4.000 posmrtnih ostataka, ali mnogi od njih nisu identifikovani. Oko 3.000 ostataka se nalazi u Bosni i Hercegovini, oko 900 u Hrvatskoj, a 300 na Kosovu i Metohiji. On je kritikovao vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini zbog nedostatka političke volje da se ovi slučajevi reše.
U Hrvatskoj, prema Linti, još uvek se vodi kao nestalo oko 1.500 Srba, ali postoji sumnja da je stvarni broj veći, s obzirom na to da postoje slučajevi gde su čitave porodice nestale. Isto tako, u Bosni i Hercegovini, Institut za nestala lica blokira ekshumaciju i identifikaciju posmrtnih ostataka Srba od svog osnivanja 2008. godine. Republika Srpska traga za više od 1.600 nestalih Srba, dok se na Kosovu, prema Linti, još uvek vodi kao nestalo 570 Srba i nealbanaca.
Linta je posebno istakao blokadu rada Radne grupe za nestala lica od strane albanske vlasti na Kosovu, navodeći da Aljbin Kurti ne želi da se razgovara o srpskim žrtvama i negira zločine koje je počinila tzv. OVK. Dodao je da međunarodna zajednica takođe snosi odgovornost, jer ne vrši pritisak na vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištini da reše ova pitanja.
U kontekstu normalizacije odnosa u regionu, Linta je naglasio da nije moguće ostvariti istinski napredak bez razjašnjavanja sudbine svih nestalih lica, kao i bez pravde za žrtve svih nacionalnosti. On je pozvao Srbiju da donese zakon o nestalim licima kako bi se rešilo pitanje prava porodica nestalih, kao i da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu procesuira odgovorne za zločine nad Srbima.
Linta je takođe predložio osnivanje posebne državne institucije, Memorijalnog centra srpskih žrtava, koji bi imao zadatak da organizuje različite aktivnosti s ciljem podizanja svesti o stradanjima srpskog naroda tokom rata. Ovaj centar bi trebalo da radi u saradnji sa udruženjima nestalih lica i organizuje izložbe, dokumentarne filmove, konferencije i sastanke kako bi međunarodna javnost bila informisana o masovnim stradanjima i opstrukcijama u rešavanju pitanja nestalih lica.
U zaključku, Linta je naglasio važnost istine i pravde za sve žrtve, uz naglašavanje da će samo kroz zajednički rad i razumevanje biti moguće ostvariti trajni mir i stabilnost u regionu bivše Jugoslavije. Normalizacija odnosa, prema njegovim rečima, može se postići samo kada se odgovori na pitanja sudbine nestalih lica i obezbedi pravda za sve, bez obzira na nacionalnost.