Приликом контроле кикиндске млекаре, инспекција је открила значајну количину остатака сира пареног теста, која износи приближно десет тона. Ови остаци, који настају при сечењу већег сира, су по свему судећи били намењени за даљу прераду. Иако остаци потичу од сира који има одређени рок употребе, на њима је био означен дужи рок од оригиналног производа, што представља озбиљно кршење закона о безбедности хране.
Продужавање рока трајања производа без одговарајућих контрола и поступка није легално и представља обману потрошача. Ова пракса може довести потрошаче у заблуду, јер ниједан производ не може бити безбедан дуже од периода који важи за његов основни састав. Према важећим прописима, ризик по здравље потрошача је очигледан, а такве ситуације морају бити озбиљно третиране.
Поред овога, инспекција је установила да млекара „Кикинда“ тренутно нема редовну производњу. Сир који је у погону сечен и пакован није произведен у овој млекари, већ је реч о увозном производу из 2024. године. Ова информација додатно компликује ситуацију, јер указује на недостатак транспарентности и могуће злоупотребе у производњи и дистрибуцији млечних производа.
Контрола се наставља, а по окончању поступка, ветеринарска инспекција ће донети одлуку о даљим мерама. Очекује се да ће бити наређено уништење целокупне количине остатака сира због неправилног означавања рокова употребе и кршења прописа. Ово је важан корак у борби против недозвољених пракси у прехрамбеној индустрији.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, које надгледа рад инспекција, истакло је да је безбедност хране приоритет у раду свих институција. Сваки покушај обмане потрошача ће бити санкционисан, а јавност ће бити благовремено информисана о резултатима контроле. Овакве мере су неопходне како би се очувала здравствена безбедност грађана и поверење у производе доступне на тржишту.
Проблеми са безбедношћу хране нису нови, али ово је подсетник на важност редовних контрола и инспекција. Потрошачи треба да буду свесни свих аспеката безбедности хране коју конзумирају. Такође, одговорност произвођача и дистрибутера је кључна у одржавању високих стандарда квалитета и безбедности.
Законодавство у области безбедности хране поставља строге оквире за производњу, означавање и дистрибуцију хране, а свако непоштовање тих прописа може довести до озбиљних последица. Ово укључује не само потенцијалне здравствене ризике за потрошаче, већ и правне последице за произвођаче.
У сваком случају, потрошачи играју важну улогу у осигуравању безбедности хране. Они треба да буду проактивни, да се информишу о производима које купују и да пријављују све неправилности које примете. У сарадњи са инспекцијама и надлежним органима, могу допринети стварању сигурније и здравије прехрамбене средине.
Сведоци смо да у последње време постоји све већа свест о важности безбедности хране, али и да је још увек потребно много радити на подизању стандарда и контроле. Инспекције и надлежне институције морају бити спремне да реагују на сваку ситуацију која угрожава здравље потрошача, а потрошачи морају бити информисани о правима и обавезама које имају у овом процесу. Све ово је кључно за изградњу поверења у прехрамбену индустрију и осигурање безбедне будућности за све нас.
