Nepoznate osobe razbile su prozor kapele na srpskom pravoslavnom groblju Karaula kod Kaknja u Republici Srpskoj, što je izazvalo zabrinutost Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH. Ovaj incident predstavlja četvrti napad na verski objekat u kakanjskoj parohiji Srpske pravoslavne crkve u poslednjih nekoliko meseci, prema izveštaju RTRS-a.
Prethodni napadi uključuju vandalizam na kapelu na Krstima na Mošćanici, kamenovanje kapele na Plandištu u Kaknju, kao i provalu u kapelu na Viduši iznad Bilješeva. Ovi incidenti ukazuju na rastuću tendenciju napada na verske objekte srpske pravoslavne crkve u ovom području, što izaziva zabrinutost među lokalnim stanovništvom i vernicima.
Kapela Karaula je već bila devastirana tokom devedesetih godina, čak i pored toga što nije bila u neposrednoj blizini borbenih dejstava. Tokom tog perioda, groblje je delimično oskrnavljeno, što je dodatno pogoršalo situaciju. Međutim, kapela je potpuno obnovljena 2019. godine zahvaljujući prilozima izbeglih Srba koji žive u Australiji, kao i onih iz dijaspore i otadžbine. Ova obnova je bila važna za očuvanje kulturnog i verskog nasleđa srpskog naroda u ovom regionu.
Od 2017. do 2025. godine, kapela i groblje na Karauli su bili na meti vandala četiri puta. Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH je izrazio nadu da će policija pronaći prestupnike i da će oni biti adekvatno sankcionisani. Ovaj zahtev dolazi u svetlu sve veće zabrinutosti oko bezbednosti verskih objekata i prava manjinskih zajednica u Bosni i Hercegovini.
Napadi na verske objekte, posebno one koji pripadaju srpskom pravoslavlju, imaju duboke istorijske korene i često su odraz etničkih tenzija i sukoba koji su prisutni u ovom regionu. Kroz istoriju, srpski narod je često bio meta nasilja i diskriminacije, što je doprinelo stvaranju osećaja nesigurnosti među vernicima. Ovaj poslednji incident dodatno naglašava potrebu za dijalogom i pomirenjem među različitim etničkim i verskim zajednicama u Bosni i Hercegovini.
Vlasti su dužne da preduzmu odgovarajuće korake kako bi zaštitile verske objekte i obezbedile mir i sigurnost za sve građane. Uloga policije u prevenciji ovakvih incidenata je od suštinskog značaja, a njihova efikasnost u rešavanju ovakvih slučajeva može značajno doprineti smanjenju tenzija i strahova među različitim zajednicama.
Osim toga, važno je da se društvo u celini angažuje u borbi protiv diskriminacije i nasilja prema bilo kojoj etničkoj ili verskoj grupi. Obrazovanje o toleranciji, kao i promovisanje međusobnog razumevanja, može pomoći u smanjenju predrasuda i netrpeljivosti. Organizacije civilnog društva i verske zajednice imaju ključnu ulogu u ovom procesu, jer mogu poslužiti kao mostovi između različitih grupa i podsticati dijalog.
Na kraju, očuvanje kulturnog i verskog nasleđa je od suštinskog značaja za identitet svake zajednice. Vandalizam i napadi na verske objekte ne samo da povređuju fizičku strukturu, već i duhovno i kulturno nasleđe naroda. Zato je važno raditi na jačanju zajednice i pružanju podrške onima koji su pogođeni ovakvim incidentima.
Očekuje se da će Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH nastaviti da prati situaciju i zahteva odgovarajuće akcije od strane vlasti, kako bi se obezbedila sigurnost i zaštita verskih objekata. U svetlu ovih događaja, važno je raditi na izgradnji zajedničkog mira i razumevanja među svim građanima Bosne i Hercegovine.
