U ĆELIJAMA kod Lajkovca, u zaseoku Vreline pored Ibarske magistrale, Vera Popović (77) je u kući na očevini oformila muzej sa više od 3.000 eksponata, vezanih za njenu familiju, rodno selo, ali i čuvenu Kolubarsku bitku, koja je vođena i na obližnjem Vrače-brdu. U sobi, u prizemlju, Vera je sabrala sve što je pronašla u zaostavštini svojih roditelja, u starim kutijama, na tavanu, te iznela na svetlost dana.
Na, za tu namenu, izrađenim policama, nalaze se fotografije, porodično stablo Jevtića od kojih potiče, a koji su u Ćelije pre skoro dva veka došli iz Bajine Bašte, suveniri, predmeti za svakodnevnu upotrebu iz davnih vremena, razglednice, lične stvari njenih roditelja, stričeva, metalni novac sa svih strana sveta koji je Vera, tokom turističkih poseta, sakupljala. Tu je i zbirka više od 300 kašičica – suvenira, iz mnogih gradova širom zemaljske kugle, među kojima ima i pravih rariteta.
Vera je posebno vezana za predmete vezane za železnicu i prugu, jer je njen deda Velisav bio pružni radnik, a otac Đorđe mašinovođa. „Tu su i lični predmeti, dnevnik, vojna legitimacija mog strica Jordana, pilota Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini koji je, na žalost, mlad poginuo u nesreći na pruzi“, kaže Vera, koja je do penzije radila u Urbanističkom zavodu grada Beograda. U muzeju su i predmeti koji sećaju na njenu majku Kosanu, sestre Radu i Miru.
Vera je sakupila i brojne predmete vezane za Kolubarsku bitku, briljantnu pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Na Vrače-brdu, ponad Ćelija, vođene su najljuće borbe. „Sve predmete iz bitke, čaure, metke, metalnu dugmad vojnih uniformi, pronašla sam na licu mesta, na Vrače-brdu“, objašnjava Vera. Poseban deo njenog muzeja pripada znamenitom književniku Radovanu Belom Markoviću, poreklom iz Ćelija, njenom školskom drugu u nižim razredima, za koga je vezuju najlepša sećanja iz detinjstva. „Ova zbirka je drugi spomenik mojim precima i nastaviću, dok mogu, da je obogaćujem novim predmetima. Presrećna sam što je moja desetogodišnja unuka Elsa koja živi u Barseloni, u Španiji, veoma zainteresovana za ovu zbirku i sigurna sam da će nastaviti moje delo“, dodaje Vera.
Vera je takođe putovala širom sveta i sa čuvenih plaža donosila u teglicama po malo peska. „U kolekciji imam pesak sa Maldiva, Kariba, iz Egipta, Maroka, Kostarike… Ipak, počasno mesto zauzimaju predmeti vezani za železnicu, jer je ona Veru i njene sestre othranila“, objašnjava ona.
Muzej Vere Popović nije samo zbirka predmeta, već i čuvar sećanja na prošlost, tradiciju i istoriju njenog kraja. Njena strast prema očuvanju porodičnih vrednosti i istorije svrstava je među značajne ličnosti u lokalnoj zajednici. S obzirom na to da se nalazimo u vremenu kada se često zaboravljaju koreni i tradicija, njen trud je od izuzetne važnosti.
Takođe, Vera naglašava značaj obrazovanja i prenošenja znanja na mlađe generacije. Njena unuka Elsa, koja pokazuje interes za muzej, predstavlja nadu da će tradicija i sećanje na prošlost živeti i u budućnosti. Vera planira da nastavi sakupljanje predmeta i obogaćivanje svog muzeja, kako bi svima koji ga posete omogućila da se upoznaju sa bogatom istorijom njenog kraja.
Na kraju, Vera Popović nije samo muzejac, već i čuvar porodične tradicije, koja kroz svoje eksponate pripoveda priče o životima i sudbinama ljudi koji su je prethodili. Njena strast i posvećenost čuvanju istorije su inspiracija za sve nas da se više posvetimo očuvanju naše kulture i tradicije.
