Naučnici u Kelnu su napravili značajan korak u borbi protiv HIV-a otkrivanjem novog antitela koje je pokazalo sposobnost sprečavanja infekcije i neutralizacije virusa u laboratorijskim uslovima. Istraživački tim, predvođen Florijanom Klajnom, direktorom Instituta za virologiju, analizirao je uzorke krvi 32 osobe zaražene HIV-om koje su razvile jak imunološki odgovor bez terapije. Ovo otkriće predstavlja novu nadu u borbi protiv HIV-a i AIDS-a, koji su od 1981. godine odneli više od 44 miliona života širom sveta.
Naučnici su testirali više od 800 različitih antitela iz uzoraka krvi i jedno od njih, označeno kao 04_A06, se posebno istaklo. Ovo antitelo blokira mesto na virusu koje mu omogućava vezivanje za stanice domaćina, čime se sprečava ulazak HIV-a u ćelije. Kada virus uspe da uđe u ćeliju, on koristi njene mehanizme za razmnožavanje, što oslabljuje imunološki sistem i dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Istraživači su otkrili genetički plan za proizvodnju antitela 04_A06 u ljudskom imunološkom sistemu. B-limfociti, kada se susretnu sa patogenima, sazrevaju u plazma ćelije koje proizvode antitela. Klajn je naglasio da više nije potrebno uzimati krv od pacijenata, jer se genetski plan može umetnuti u druge ćelije, što omogućava masovnu proizvodnju ovog antitela.
U eksperimentima na miševima sa komponentama ljudskog imunološkog sistema, antitelo 04_A06 je uspelo da neutrališe većinu HIV virusa. Istraživači su testirali oko 340 različitih varijanti HIV-a, uključujući one koje su bile otporne na druga antitela. Klajn je istakao da je novo otkriveno antitelo uspelo da neutrališe 98% testiranih varijanti, što predstavlja veliki napredak.
Antitelo 04_A06 može pomoći ljudima koji su već zaraženi HIV-om, jer blokira pristup virusa ćelijama. Pored toga, virusi označeni ovim antitelom lakše se prepoznaju i uništavaju od strane imunološkog sistema. Klajn je napomenuo da se ovo antitelo može koristiti i preventivno, kako bi se sprečila HIV infekcija. Ako antitelo već postoji u telu, virus koji uđe biće odmah zaustavljen pre nego što zarazi ćeliju.
Ovo novo antitelo može delovati kao pasivna imunizacija, što je suprotno aktivnoj imunizaciji koja uključuje vakcinu. Za sada ne postoji vakcina protiv HIV-a, ali postoje istraživanja koja se bave mRNA vakcinama koje bi mogle stimulisati imunološki sistem da reaguje na određene proteine HIV virusa.
Trenutno se koriste različiti lekovi u obliku tableta ili inekcija za prevenciju HIV infekcija. Iako su ovi lekovi veoma efikasni, često je potrebno svakodnevno uzimati tablete. Klajn objašnjava da bi profilaksa antitelima poput 04_A06 mogla smanjiti potrebu za svakodnevnim uzimanjem leka, jer bi postojala velika verovatnoća da se infekcija spreči.
Direktorka Instituta za medicinsku virologiju u Cirihu, Aleksandra Trkola, istakla je da su do sada otkrivena i druga antitela širokog spektra, ali da je 04_A06 izuzetno snažan predstavnik te grupe. Teoretski, 04_A06 može postići efikasnost koja se obično dostiže samo kombinacijom više antitela.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi moglo proći dosta vremena pre nego što se razvije stvarni lek zasnovan na 04_A06. Krištof Špiner, šef Odeljenja za infektologiju u Minhenu, naglašava da su trenutni rezultati iz Kelna samo laboratorijski podaci i da je potrebno sprovesti dalje studije kako bi se istražila doza, bezbednost i efikasnost ovog antitela.
Iako je broj smrtnih slučajeva od AIDS-a opao zahvaljujući edukaciji i preventivnim merama, bolesti i dalje odnose živote. U 2024. godini, procenjuje se da je od AIDS-a umrlo oko 630.000 ljudi. Svetski Dan borbe protiv side se obeležava svake godine 1. decembra, podsećajući na značaj borbe protiv ove ozbiljne epidemije.
