Nemački kancelar Fridrih Merc iz redova demohrišćana suočava se s ozbiljnim izazovima u svom mandatu, jer njegov rejting opada, slično kao i njegov prethodnik, socijaldemokrata Olaf Šolc. Prema najnovijim anketama javnog mnjenja, čak 77 procenata građana Nemačke nije zadovoljno stanjem u vladajućoj koaliciji. Ova situacija ukazuje na duboku frustraciju među biračima, koja se ne odnosi samo na demohrišćane, već i na socijaldemokrate.
Institut Infratestdimap anketirao je 1.342 građana s pravom glasa, a rezultati su pokazali da nezadovoljstvo vladajućom koalicijom deluje na sve strane. Pristalice demohrišćana su nešto blaže, s 57 procenata koji su zadovoljni radom vlade, dok kod socijaldemokrata to zadovoljstvo iznosi samo 25 procenata. Ovo je značajan pokazatelj opšteg nezadovoljstva koje se može objasniti unutrašnjim sukobima i nesuglasicama koje su se pojavile unutar vlade.
Jedan od glavnih problema koji su doveli do trenutnog stanja su budžetske tenzije i rasprave oko socijalnih davanja i klimatskih projekata. Ove teme su već oborile Šolcovu vladu u novembru 2024. godine, a Merc, koji je tada kritikovao vladu zbog gubitka poverenja naroda, sada se suočava s sličnim izazovima. Njegova koalicija, koja se prebacila na unutrašnje sukobe, bori se s istim pitanjima – manjak u budžetu i socijalna politika.
Merc je izjavio da Nemačka više ne može ekonomski podržavati strategiju davanja beneficija materijalno ugroženim kategorijama stanovništva, što je izazvalo oštru reakciju njegovih koalicionih partnera iz Socijaldemokratske partije. Ministarka rada i kopredsednica SPD, Barbel Bas, nije se ustručavala da nazove ovu izjavu „budalaštinom“, naglašavajući da su socijaldemokrate umesto toga bile blage s obzirom na ogorčenje u svojim redovima.
Na horizontu se nazire još jedan problem koji bi mogao dodatno povećati nezadovoljstvo građana – plan o podizanju starosne granice za penzionisanje na 70 godina. Ova ideja je već sada naišla na odbacivanje od strane 84 procenata ispitanika. Takođe, Merc najavljuje nove rezove u socijalnoj politici, koji bi, prema njegovim rečima, bili neophodni da bi se do 2027. uštedelo 30 milijardi evra. Ove uštede su neophodne zbog postojeće budžetske rupe koja se rapidno povećava zbog visokih energetskih troškova i pomoći Ukrajini.
U ovom turbulentnom političkom okruženju, stranka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) beleži rast popularnosti. Ako bi izbori bili održani sada, demohrišćani bi osvojili 27 procenata glasova, dok bi AfD bio na petama sa 25 procenata. Socijaldemokrati su sa najnovijim porastom od jednog procenta prikupili samo 14 procenata, dok bi Zeleni osvojili 11, a Levica ostala na deset procenata.
Sve ovo ukazuje na to da se Nemačka suočava s ozbiljnim političkim turbulencijama koje bi mogle imati dugoročne posledice po stabilnost vlade. Nezadovoljstvo građana raste, a unutrašnji sukobi u vladajućoj koaliciji dodatno otežavaju situaciju. U takvim okolnostima, teško je predvideti kako će se politička scena razvijati u budućnosti, ali jasno je da se pred kancelarom Mercem nalaze izazovi koji zahtevaju hitna i efikasna rešenja. Ukoliko se trenutni trendovi nastave, Nemačka bi mogla biti na ivici značajnih političkih promena na predstojećim izborima.
