U Srbiji, kao i u čitavoj Evropskoj uniji, vozači se suočavaju sa ozbiljnim problemima prilikom kupovine polovnih automobila, a jedan od najčešćih izazova je prevara sa vraćanjem kilometraže. Ova praksa ne samo da obmanjuje kupce, već i značajno povećava troškove održavanja vozila. Međutim, situacija bi mogla da se promeni zahvaljujući novim propisima koje priprema Evropski parlament.
Nedavno su usvojene izmene zakona o tehničkoj ispravnosti vozila, među kojima je i borba protiv manipulacije sa kilometražom. Očekuje se da će novi akt biti usvojen do kraja godine, a nakon toga će uslediti njegova implementacija. Iako Srbija nije članica EU, očekuje se da će imati koristi od ovih promena. Kada EU poveže nacionalne baze podataka, teškoće u „čišćenju“ istorije automobila prilikom izvoza će se znatno povećati. Iako Srbija neće biti direktno umrežena u ovaj sistem, podaci iz evropskih registara biće dostupni platformama za proveru vozila koje su već u upotrebi.
Prevara sa vraćanjem kilometraže jedna je od najčešćih prevara prilikom uvoza i prodaje polovnih vozila. Prema istraživanju koje je sprovela specijalizovana kompanija za analizu podataka, Srbija godišnje gubi više od 421,8 miliona dinara zbog ovih prevara. Kada kupci u Srbiji nabave vozilo sa falsifikovanom kilometražom, u proseku plaćaju 6,6% više nego što bi trebalo. Na primer, za automobil koji se prodaje za 1,2 miliona dinara, kupac može nesvesno platiti i do 100.000 dinara više od realne vrednosti.
Cilj EU je zatvaranje pravnih i tehničkih „rupa“ koje omogućavaju prevarantima da manipulišu brojačima kilometara. Uvođenjem centralizovanog digitalnog sistema za praćenje istorije vozila, servisne radionice će biti obavezne da evidentiraju stanje kilometraže pri svakom servisu ili popravci koja traje duže od sat vremena. Proizvođači modernih vozila će automatski slati podatke o kilometraži iz vozila u nacionalne baze podataka, što će otežati prevarama.
Petar Živković, generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije, smatra da bi namera EU da stane na put prevarama mogla biti dobra vest i za Srbiju. On naglašava da posledice manipulacije sa kilometražom nisu samo finansijske, već se dovodi u pitanje i bezbednost vozila. Naši vozači se često oslanjaju na specijalizovane firme kako bi proverili istoriju vozila, ali je to često teško izvesti jer su prevaranti vešti u skrivanju tragova.
Uobičajeni scenario uključuje kupovinu automobila u EU sa 350.000 pređenih kilometara, koji se na placu u Srbiji pojavljuje sa 150.000 kilometara. Kada novi EU zakon stupi na snagu, informacije o kilometraži će biti digitalno „zaključane“ u bazi matične zemlje, što će otežati prevarantima da vrate broj pređenih kilometara.
Zajedno sa digitalizacijom, uvode se i stroži propisi o pratećoj dokumentaciji polovnjaka koji idu u izvoz. Kupci u Srbiji će moći da zahtevaju zvanične izvozne sertifikate iz EU, u kojima će biti navedena poslednja upisana kilometraža. Iako se može desiti da automobil prođe kroz nekoliko zemalja van EU pre nego što stigne u Srbiju, legalni digitalni trag u bazi zemlje porekla će ostati nepromenjen i lako proverljiv.
Vozila starije generacije, koja nisu fabrički umrežena, zavisiće isključivo od evidencije iz servisa, što znači da će u prelaznom periodu postojati veći rizik od manipulacije. Početak pune primene novih evropskih propisa očekuje se 2028. godine, a njihova implementacija bi mogla značajno smanjiti prevaru sa vraćanjem kilometraže i povećati bezbednost na putu.
