Nužni deo predstavlja zakonom garantovani deo ostavštine koji pripada određenim bliskim srodnicima ostavioca, bez obzira na volju izraženu u testamentu. Ovaj institut ima za cilj ograničavanje slobode raspolaganja imovinom kako bi se zaštitila osnovna prava članova porodice. Naslednici imaju pravo na svoj nužni deo čak i kada im testamentom nije ostavljeno ništa. Minimalni deo imovine koji im pripada po zakonu može biti oduzet samo u specifičnim situacijama predviđenim zakonom.
Prema Zakonu o nasleđivanju, nužni naslednici su deca ostavioca, ostali potomci, usvojenici, bračni drug, roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća, sestre, kao i ostali preci mogu biti nužni naslednici samo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju sredstva za život.
Naslednici se raspoređuju po naslednim redovima. U prvom redu nalaze se potomci i bračni partner, dok su u drugom roditelji, a u trećem preci, braća i sestre. Ukoliko postoji naslednik iz prethodnog reda, sledeći red ne dolazi u obzir, što isključuje pravo na nužni deo.
Visina nužnog dela zavisi od grupe naslednika kojoj lice pripada. Deca, usvojenici i bračni partner imaju pravo na polovinu svog zakonskog naslednog dela, dok roditelji, usvojenici iz nepotpunog usvojenja i ostali preci imaju pravo na trećinu svog zakonskog dela, pod uslovom da su nesposobni za rad i bez prihoda.
Nužni deo je pravo koje se ne može u potpunosti oduzeti. Potomci, usvojenici i njihov bračni partner imaju pravo na polovinu svog zakonskog dela, dok ostali nužni naslednici imaju pravo na trećinu. U slučaju da naslednik ne dobije zakonom propisani minimum, nastaje povreda nužnog dela. To se može dogoditi ako je naslednik izostavljen ili oštećen testamentom, ako je ostavilac za života davao poklone drugim licima, uključujući i naslednike, ili ako kombinacija poklona i testamenta umanji pravo nužnog naslednika.
U takvim situacijama, naslednik može zahtevati dopunu do punog iznosa svog nužnog dela putem suda. Prvo se utvrđuje ukupna vrednost zaostavštine, koja uključuje imovinu ostavljenu testamentom, vrednost poklona datih naslednicima za života i poklone učinjene trećim licima u poslednjih godinu dana pre smrti. Nakon toga se proverava da li ono što je nužni naslednik dobio dostiže vrednost njegovog zakonskog minimuma.
Zakon predviđa određene izuzetke kada se obračunava zaostavština. U ukupnu vrednost ne ulaze pokloni uobičajene vrednosti, troškovi redovnog izdržavanja i školovanja, kao i dobrotvorne donacije. Ovi izuzeci pomažu u pravljenju razlike između redovnih davanja i namernog umanjenja naslednih prava.
Nužni naslednici mogu zahtevati isplatu ili dopunu svog dela tokom ostavinskog postupka. Ako sud utvrdi da je pravo povređeno, priznaće mu odgovarajući deo. Ukoliko zahtev nije istaknut ili je osporen, naslednik može pokrenuti parnični postupak. Sud odlučuje o osnovanosti zahteva i visini nužnog dela.
Nužni naslednici odgovaraju za dugove ostavioca samo do visine svog nužnog dela. Ukoliko prime više od svog nužnog dela, odgovaraju kao ostali naslednici, a to uključuje učestvovanje u namirenju dugova iznad zakonom zagarantovanog minimuma.
U slučaju smrti nužnog naslednika pre ostvarivanja prava, njegovi potomci mogu stupiti na njegovo mesto. Ostavilac može isključiti nužnog naslednika iz nasledstva ako za to postoji zakonski osnov, kao što su krivična dela ili nedolično ponašanje. Isključenje mora biti jasno navedeno u testamentu.
Sve u svemu, nužni deo je važan mehanizam u zaštiti prava bliskih srodnika, čime se osigurava da osnovna prava članova porodice budu zaštićena čak i u slučaju ostavljanja testamenta.
