Trgovinski lanci i državne kompanije u Crnoj Gori dominiraju tržištem rada, zauzimajući svih prvih deset mesta na listi firmi s najvećim brojem zaposlenih za 2024. godinu. Prema podacima koje je objavila Poreska uprava Crne Gore, među najvećim poslodavcima nema privatnih kompanija iz sektora proizvodnje, prerade ili hotelijerstva, što ukazuje na specifičnu strukturu tržišta rada u ovoj zemlji.
Na vrhu liste najvećih poslodavaca nalazi se trgovačka kompanija „Idea CG“, koja zapošljava 2.584 radnika. Ova kompanija je dodatno povećala broj zaposlenih preuzimanjem oko 700 radnika iz „Franca marketa“, čime je pretekla trgovački lanac „Voli trejd“, koji sada zauzima drugo mesto sa 2.367 zaposlenih. Ovo ukazuje na trend konsolidacije u sektoru maloprodaje, gde veći igrači preuzimaju manje kompanije kako bi ojačali svoju poziciju na tržištu.
Na trećem mestu se nalazi Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), državna kompanija koja upravlja distributivnom energetskom mrežom, sa 1.772 zaposlena. Ova kompanija je ključna za održavanje infrastrukture električne energije u zemlji, a njeno prisustvo među najvećim poslodavcima ukazuje na značaj državnog sektora u ekonomiji Crne Gore.
Četvrto mesto zauzima trgovački lanac „Hard diskont Laković“ sa 1.601 zaposlenim, dok je na petom mestu „Domaća trgovina“, koja obuhvata brendove kao što su „Aroma“, „Siti“ i „Konto“. Ovi podaci ukazuju na značaj maloprodaje u zapošljavanju i njen rast u poslednjim godinama.
Državne kompanije su prisutne i na ostalim mestima u prvih deset poslodavaca. Šesto mesto zauzima Pošta Crne Gore sa 1.244 zaposlenih, dok je sedma Elektroprivreda Crne Gore sa 1.216 radnika. Osmo mesto drži Rudnik uglja Pljevlja sa 1.149 zaposlenih, a deveti su Aerodromi Crne Gore sa 998 radnika. Na desetom mestu se nalazi Železnička infrastruktura Crne Gore sa 814 zaposlenih. Ovi podaci ukazuju na to da državne kompanije igraju ključnu ulogu u zapošljavanju i održavanju ekonomske stabilnosti u zemlji.
Ovakva situacija na tržištu rada može imati više implikacija za ekonomsku strukturu Crne Gore. Prvo, dominacija trgovinskih lanaca i državnih kompanija može ukazivati na nedostatak raznovrsnosti u sektoru zapošljavanja, što može otežati razvoj privatnog sektora, posebno u oblasti proizvodnje i usluga. Drugo, ovakva struktura može uticati na pregovaračku moć zaposlenih, budući da su mnogi od njih zaposleni u velikim kompanijama koje mogu imati više kontrole nad radnim uslovima i platama.
Takođe, prisustvo velikih trgovinskih lanaca može imati dugoročne posledice na lokalne biznise, koji se suočavaju s konkurencijom iz trgovačkih lanaca. Ovo može dovesti do zatvaranja manjih prodavnica i smanjenja raznovrsnosti u ponudi proizvoda i usluga. Na kraju, zavisnost od velikih kompanija može otežati ekonomsku otpornost Crne Gore, posebno u vreme kriza kada velike kompanije mogu smanjiti broj zaposlenih ili smanjiti operacije.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da Crna Gora treba razmisliti o strategijama za diversifikaciju svoje ekonomske strukture, kako bi se osigurala stabilnost i otpornost tržišta rada. Razvoj privatnog sektora, posebno u oblastima proizvodnje i usluga, mogao bi doprineti jačanju ekonomije i smanjenju zavisnosti od velikih trgovačkih lanaca i državnih kompanija.
