U Hrvatskoj, postojanje simbola koji podsećaju na ustaštvo izaziva strah među jevrejskom zajednicom. Izraelski portal „Tajms of Izrael“ izveštava da se nacionalistički simpatizeri ustaša sve više osećaju osnaženo, a oni koji se bore protiv ovog fenomena ne dobijaju potrebnu podršku među zakonodavcima.
Zoran Ferber, generalni sekretar Jevrejske zajednice u Zagrebu, ističe da je predložio donošenje zakona sličnog nemačkom, koji bi kriminalizovao upotrebu nacističke simbolike. Umesto toga, trenutno se takvo ponašanje tretira kao prekršaj. Ferber naglašava da bez podrške drugih, njihovi napori ostaju bezuspešni.
Podsećajući na nedavne događaje, „Tajms of Izrael“ ukazuje na to da je bivša predsednica Kolinda Grabar-Kitarović 2016. godine pozirala sa ustaškom zastavom tokom posete Kanadi, uprkos ranijem izražavanju žaljenja zbog ustaškog režima tokom posete Izraelu.
Slogan „Za dom spremni“, koji je povezan sa ustašama, i dalje se koristi među hrvatskim nacionalistima, uprkos njegovoj zabranjenoj prirodi. Ovaj slogan, koji se može smatrati ekvivalentom nacističkom pozdravu, dobija sve više tolerancije u društvu. Marko Perković Tompson, pevač poznat po pesmama koje veličaju ustaštvo, prodao je više od 500.000 karata za koncert planiran za jul, što dodatno ukazuje na popularnost ovih ideja.
Tena Banjeglav, programska koordinatorka u neprofitnoj organizaciji „Documenta: Centar za suočavanje s prošlošću“, naglašava da nacistička obeležja imaju značajnu simboliku za mnoge Hrvate. Iako normalni ljudi smatraju da bi ta obeležja trebala biti zabranjena, Banjeglav ističe da etnički Hrvati često povezuju ovaj pozdrav sa ratom protiv Srbije tokom 1990-ih, a ne sa ustašama. Uz trenutnu ekstremno desničarsku vladu, ona ne vidi mogućnost za donošenje zakona koji bi zabranio ova obeležja.
U poslednje vreme, antisemitski incidenti u Hrvatskoj su naglo porasli, posebno nakon izbijanja sukoba u Pojasu Gaze u oktobru 2023. Na ulicama Zagreba pojavili su se grafiti s porukama poput „Židove na vrbe“.
Ove zabrinjavajuće tendencije su se pokazale i tokom obeležavanja Jom HaŠoa, Dana sećanja na holokaust, kada su se jevrejske zajednice okupile u devet gradova u Hrvatskoj. Darko Fišer, jedan od retkih preživelih iz tog perioda, potvrdio je da su ustaški logori, kao što je Jasenovac, bili mesta izuzetno brutalnog tretmana, često gorih od onih u Aušvicu.
Fišer je preživeo zahvaljujući odluci svog oca da napuste Hrvatsku pre nego što su doneseni antisemitski zakoni 1941. godine. Nažalost, njegov otac je ubijen 1944. godine, dok su mnogi članovi njegove porodice ostali u logorima i nisu preživeli.
Povodom osamdeset godina od kraja Drugog svetskog rata i sloma ustaškog režima, „Tajms of Izrael“ podseća na stravične posledice koje je ovaj režim imao na hrvatsko društvo. Tokom svoje vladavine, ustaše su progonile i ubijale stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i Hrvata koji su se protivili vlasti. Katolička crkva je aktivno sarađivala s ustašama, a procenjuje se da je oko 80% jevrejske populacije u Hrvatskoj ubijeno tokom rata.
Pre 1941. godine, na teritoriji pod kontrolom Nezavisne Države Hrvatske živelo je oko 39.000 Jevreja. Danas, u Hrvatskoj preživljava samo oko 1.300 Jevreja, uključujući one koji su preživeli holokaust i sada su u veoma poznim godinama. Većina njih živi u Zagrebu, dok manji broj opstaje u drugim gradovima kao što su Osijek, Split i Dubrovnik. Ove činjenice osvetljavaju tešku sudbinu jevrejske zajednice u Hrvatskoj i izazove s kojima se suočava u savremenom društvu.
