Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da se neće ponovo kandidovati za predsedničku funkciju, ističući mogućnost raspisivanja vanrednih izbora. U izjavi je naveo da mu do kraja mandata ostaje još godinu i po dana, ali je nagovestio da bi taj mandat mogao biti skraćen, te da će verovatno biti održani i predsednički i parlamentarni izbori pre 2027. godine.
Vučić je rekao: „Meni je ostalo još zvanično godinu i po dana do kraja mandata. Verovatno će taj mandat trajati kraće i ići ćemo verovatno na predsedničke i parlamentarne izbore.“ Ova izjava dolazi u kontekstu sve učestalijih spekulacija o političkoj budućnosti Srbije i potencijalnim promenama u vlasti.
On je dodatno naglasio da ne želi da menja Ustav u vezi sa svojim mandatom i da se ne namerava kandidovati za predsednika ponovo. Upitani o mogućim datumima izbora, Vučić je spomenuo decembar 2026. kao mogući period kada bi izbori mogli biti organizovani, ali nije isključio mogućnost ranijeg održavanja.
Pored toga, komentarišući trenutnu političku scenu, Vučić je izrazio svoje mišljenje o svojim političkim protivnicima, nazivajući ih „nezrelim, neozbiljnim i neodgovornim“. Ovakvi komentari ukazuju na njegovu percepciju trenutne opozicije, koju vidi kao nesposobnu da nauči iz prošlih grešaka.
Obraćajući se temi godišnjice 5. oktobra, Vučić je izrazio iznenađenje zbog načina na koji su mediji obeležili ovaj datum. On je kritikovao izveštavanje, tvrdeći da su novinari „prepisivali besmislene formulacije“ i obmanjivali javnost o broju učesnika u protestima koji su se tada dogodili.
„Nikada ne bih posebno analizirao taj dan, važnije je ono što se posle njega dogodilo i kakav je rezultat. Služili smo stranim interesima i obavljali prljav posao koji su tražili. Isporučili smo predsednika Haškom tribunalu, šta god ja o njemu mislio, i mnoge druge Srbe“, rekao je Vučić u emisiji Hit tvit, naglašavajući posledice koje su proizašle iz promena vlasti 2000. godine.
On je ukazao na političke posledice koje su usledile nakon tog perioda, uključujući odvajanje Srbije i Crne Gore, referendum u Crnoj Gori, kao i odluku o otcepljenju Kosova iz 2008. godine. Vučić je istakao da su ovi događaji bili direktna posledica promena vlasti i da su imali značajan uticaj na Srbiju kao državu.
Kao jedan od ključnih problema, Vučić je naveo gubitak radnih mesta usled tih političkih promena. „Ostali smo bez 550.000 radnih mesta. To je ono što narod najviše pogađa“, istakao je Vučić, naglašavajući ekonomske posledice koje su proizašle iz političkih odluka donetih u tom periodu.
Ove izjave i stavovi dolaze u trenutku kada Srbija prolazi kroz značajne političke i ekonomske izazove. Mnogi analitičari smatraju da bi vanredni izbori mogli doneti promene u političkoj strukturi zemlje, dok opozicija nastavlja da kritikuje trenutnu vlast zbog ekonomske situacije i drugih pitanja.
Vučićeva odluka da se ne kandiduje ponovo može značiti kraj jednog političkog doba u Srbiji, ali takođe može otvoriti prostor za nove političke aktere i potencijalne promene u rukovodstvu zemlje. Ova situacija će, bez sumnje, biti predmet rasprava i analize u narednim mesecima, kako se približavaju potencijalni izbori.
U ovom kontekstu, važno je pratiti kako će se razvijati politička scena u Srbiji i kakve će posledice imati odluke koje se budu donosile na najvišem nivou vlasti. Očekuje se da će sledeći period biti ključan za budućnost zemlje i njenih građana.
