Mohamed Alabar, vlasnik kompanije „Eagle Hills“, izjavio je u intervjuu za Newsmax Balkans televiziju da je odustao od mogućeg projekta na ulcinjskoj Velikoj plaži zbog negodovanja lokalne zajednice u Crnoj Gori. Ova odluka došla je nakon što je njegova kompanija prijavila na tender za zakup 18 kupališta na toj plaži, od kojih je dobila devet.
Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, ranije je najavio da Alabar planira „mega projekat“ na Velikoj plaži, što je izazvalo oštre kritike i proteste građana, kao i nevladinih organizacija. Protesti su ukazivali na to da Sporazum koji je potpisan sa Vladom Emirata ukida domaće zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki i tendera, te da se investitorima daje prednost u odnosu na lokalne kompanije, što je protivno pravilima konkurencije.
Nakon dva meseca, Alabar je priznao da je pogrešio što se prijavio na tender za zakup plaža. Objasnio je da je imao nameru da dobije jedno kupalište kako bi demonstrirao kako se taj prostor može urediti. Međutim, nakon negativnih reakcija javnosti, odlučio je da vrati sva kupališta koja je dobio na tenderu.
U razgovoru za televiziju, Alabar je istakao da ne želi da ulaže u Ulcinj nakon što je video otpor lokalne zajednice. „Zašto biste želeli da ulažete u Dubaiju ako vas mi ne želimo? Ne biste trebalo to da radite“, rekao je Alabar, dodajući da su ljudi iz te zajednice u pravu kada ne žele investicije na tom prostoru.
Tokom boravka u Podgorici, Alabar je razgovarao sa predsednicima drugih opština i istakao da Crna Gora ima mnogo mogućnosti za ulaganje. Ako mu neko ponudi prostor za gradnju, on će razmotriti to kao opciju. Njegova ulaganja u različitim zemljama kreću se od jedne do 15 milijardi evra, a istakao je da svaka investicija ima značajan efekat na ukupnu ekonomiju.
Kada je reč o budućim ulaganjima, Alabar je naveo da ga zanimaju lokacije na obali i severu Crne Gore. „Arapi su zainteresovani za planine zbog svežeg vazduha“, rekao je, dodajući da je Crna Gora prelepa zemlja sa prelepim planinama i jezerima. Iako nije želeo da otkrije tačne lokacije koje razmatra, naveo je da ima dve opcije na severu zemlje i jednu na obali.
U ovom kontekstu, Alabar je istakao da je važno razumeti potrebe i želje lokalne zajednice prilikom razmatranja investicija. Njegov pristup ukazuje na to da je spreman da sarađuje sa lokalnim vlastima i zajednicama kako bi postigao obostrano korisne projekte.
Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti, jer se radi o značajnim investicijama koje bi mogle uticati na razvoj turizma i ekonomije u regionu. Protesti i negodovanje lokalnih zajednica često su znakovi nesuglasica između investitora i građana, što može značajno usporiti ili čak onemogućiti razvoj planiranih projekata.
U zaključku, Alabarov odustanak od ulaganja u Ulcinj može se posmatrati kao pozitivna reakcija na glasove lokalne zajednice, ali istovremeno otvara pitanja o budućim investicijama u Crnoj Gori i kako će se one odvijati u skladu sa interesima građana. Razgovori sa lokalnim vlastima i razmatranje alternativa može predstavljati put ka održivom razvoju koji će zadovoljiti sve strane.
