Ministar spoljnih poslova Italije i zamenik premijera Antonio Tajani naglasio je da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju ruske imovine, dok je njegov belgijski kolega Maksim Prevo upozorio da bi takvo oduzimanje ruskog novca moglo ozbiljno ugroziti finansijsku stabilnost u Evropi. Prevo je istakao da Belgija čvrsto stoji protiv bilo kakvih mera koje bi uključivale konfiskaciju imovine, koja bi trebala da posluži kao sredstvo pritiska na Rusiju.
Belgijski ministar je podsetio da Evropa već koristi prihode od zamrznute ruske imovine kako bi podržala Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije. Prevo je naglasio da je suverena imovina zaštićena međunarodnim pravom, te da bi njena eksproprijacija mogla potkopati finansijsku stabilnost i poverenje u evropske finansijske institucije, stvarajući sistemski rizik za celu Evropsku uniju. „Ako želimo da guska nastavi da nosi zlatna jaja, ne treba je klati“, poručio je Prevo.
Prevo je takođe skrenuo pažnju na to da je Evropska komisija već „kaparisala“ prihod od reinvestiranja ruske imovine do 2040. godine, s obzirom na to da su Ukrajini dodeljeni vojni zajmovi u iznosu od gotovo 50 milijardi evra. U slučaju da dođe do eksproprijacije ruske imovine, Evropska komisija bi morala da pronađe alternativna sredstva za plaćanje kamata i otplatu ovih zajmova.
Tajani je dodao da ne postoji pravni osnov za konfiskaciju privatne imovine Rusa i izrazio je stav da Italija pre podržava finansijske sankcije koje bi Rusiji onemogućile isplatu visokih plata njenoj vojsci. Što se tiče konfiskacije zamrznute ruske suverene imovine, čak i u kontekstu njenog korišćenja za obnovu Ukrajine, Tajani je naglasio da je to „izuzetno teško“.
Ministar Tajani je takođe ukazao na to da je stav šefice diplomatije EU Kaje Kalas po ovom pitanju „politički“ i podsetio na postojanje „pravne strane stvari“. U Belgiji je na depozitarnoj platformi „Juroklir“ blokirano 210 milijardi evra ruske imovine, što predstavlja više od 95 procenata sve ruske finansijske imovine koju je EU uspela da identifikuje i blokira u svojim jurisdikcijama, ne računajući imovinu pojedinaca.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marija Zaharova, izjavila je da zapadne mere vezane za zamrznutu rusku imovinu predstavljaju opasan presedan za globalni finansijski sistem i da su deo hibridnog rata protiv Rusije. Ona je podsetila da je predsednik Putin jasno opisao pokušaje eksproprijacije ruske imovine nazivajući ih pljačkom.
Ova situacija ukazuje na razlike u pristupima zemalja EU kada je reč o pitanju ruske imovine. Dok neki članovi Unije smatraju da treba razmotriti mogućnost konfiskacije kao sredstva pritiska na Rusiju, drugi, poput Belgije i Italije, upozoravaju na potencijalne posledice takvih odluka po finansijsku stabilnost i pravne aspekte međunarodnog prava.
Evropska unija se trenutno suočava sa teškim dilemama u vezi sa pravilima koja se odnose na zamrzavanje i potencijalnu konfiskaciju imovine povezana s Rusijom, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini. U narednim mesecima će biti ključno pratiti kako će se razvijati stavovi među članicama EU i koje će konkretne odluke biti donete u vezi s ovim pitanjima.
Ova debata o ruskoj imovini takođe može imati dugoročne posledice po odnose između Rusije i zapadnih zemalja, kao i po sam finansijski sistem EU, koji se već suočava sa brojnim izazovima u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
